Zajedno u detinjstvu, ratu i u bolesti

Bele se kućerci u Mačvi. Duž auto-puta Šabac–Loznica parkirane prikolice krcate lubenicama i dinjama. Pitamo prodavce da li put kojim idemo vodi do šabačkog sela Ribari, a oni samo sležu ramenima i kažu da su sezonski radnici, da nisu odatle, te da nam ne mogu pomoći. I taman kad se učinilo da smo zalutali, on stade da nam maše. Oslonjen na belu plastičnu štaku, smeje se i, kao bajagi, preti nam kažiprstom. „Ja sam Nenad Marić. Hajde, dobro došli u Ribare”, viče i