Demostat: Srbi podržavaju imperijalizam Rusije, udaljavanje od EU ekonomski ubitačno za Srbiju

Srbi podržavaju imperijalni koncept Rusije jer i sami imaju sličan stav na ovim prostorima, kaže istoričarka Latinka Perović i dodala da Srbija pripada Evropi, ali da je tamo trenutna vlast ne može odvesti.

Kako piše Demostat, Perović je izjavila da je takvo shvatanje nespojivo sa evropskim orijentacijama Srbije, koja je i geografski i egzistencijalno vezana za Evropu.

"S punim pravom nam govore da ne možemo u zapadnu Evropu preko Moskve", rekla je ona i dodala da u Rusiji postoji jak otpor ratu, o kojem se u Srbiji ne govori i ne piše.

Profesor Fakulteta političkih nauka Ivo Visković ocenjuje da se približava trenutak kada će Srbija morati da bira između Istoka i Zapada – da li hoće ka Evropskoj uniji ili traži novi put.

Ističe da bi udaljavanje od EU bilo ekonomski ubitačno za Srbiju i da građani moraju da shvate da se sada spoljna politika ne može voditi po ugledu na Titovu nesvrstanu Jugoslaviju.

"Udaljavanje od Evrope bilo bi ekonomski ubitačno za Srbiju jer su dve trećine trgovinskih odnosa Srbije sa zapadnom Evropom, a samo nekoliko procenata sa Rusijom i Kinom. I ništa manje važno pitanje - šta bismo u političkom smislu dobili time, da li bismo dobili bolju društvenu strukuru i demokratiju ili ono što preovladava u Rusiji, neku vrstu samovlašća i ogromne vlasti jedne osobe", kaže Visković i dodao da je ideja o bližem povezivanju sa Rusijom i Kinom neizvodljiva, pre svega zato što je Srbija geografski udaljena od tih zemalja.

U trenutku kada je evropski entuzijazam opao, a oko 80 odsto građana podržava vojnu neutralnost po svaku cenu i ne želi sankcije Rusiji, docentkinja na Fakultetu političkih nauka Jelena Surčulija Milojević ocenjuje da bi vlast mogla da usmeri javno mnjenje ka Evropskoj uniji afirmativnijim govorima o EU, podsećanjem građana na prednosti koje članstvo u EU nosi, te povezivanjem ideje Otvorenog Balkana sa idejom Srbije u otvorenoj Evropskoj uniji, piše Demostat.

Dodaje da je pozicija države kao kandidata za članstvo u EU teško stečena, te da ne bi bilo ni u čijem interesu da se tako lako izgubi.

"Evropska unija je najveći donator bespovratnih sredstava Srbiji i najveći broj investicija dolazi iz EU. Ono što mi se čini da nedostaje u našem javnom diskursu je činjenica da ni države članice Evropske unije nemaju jedinstvenu spoljnu politiku po mnogim pitanjima, uključujući i o granicama Republike Srbije, te je i to faktor kojim bi javno mnjenje eventualno moglo biti malo usmereno u pravcu Evropske unije, iako to meni, u ovom trenutku, ne izgleda dovoljno verovatno", navodi Surčulija Milojević.

Govoreći o odnosu građana prema EU i Rusiji, Surčulija Milojević primećuje da se nakon poslednjih parlamentarnih izbora u parlamentu nalazi oko šezdeset procenata poslanika stranaka koji su činili prethodnu Vladu, a koji javnosti jasno šalju poruku o opredeljenju za to da Srbija treba da očuva svoju neutralnost.

Kako dodaje, aktuelna vlast, uprkos važećim zakonima i međunarodnim standardima, ima preovlađujući uticaj na medije sa nacionalnim frekvencijama i veliki broj novina sa nacionalim pokrivanjem, posebno tabloida. Da hoće, vlast bi mogla da promeni trenutno raspoloženje javnog mnjenja u Srbiji, ali to, prema njenim rečima, u ovom trenutku ne izgleda dovoljno izvesno.

(Beta, 10.10.2022)