Kako je na adresi beogradske javne kuće niklo zborno mesto glumaca, reditelja i „slepih putnika“

U početku su nastupali uglavnom solisti, ali kada se jedan od režisera ovog filma pojavio na bini s rukama do lakata nabijenim u džepovima i s izrazom na licu koje je govorilo - “Baš me briga za vas, mnogo se vi pa razumete u umetnost” - koncert je postao veoma masovan. Zviždalo se tako besomučno da se Vezspazijanova arena, koja je preživela dva zemljotresa, tresla kao da je napravljena od lesonita. Režiser ipak nije izvukao ruke iz džepova. Tako su sada kvit –