„Nažalost, jedinica sam“: Tamara Skrozza o odrastanju u Somboru i tome kako je posao birao nju, a ne ona njega

Koliko god mi se zamerio kasnije u životu, Sombor je bio zaista idilično mesto za odrastanje. Iako sam živela u zgradi, imali smo ogromno dvorište prepuno drveća u kome smo mi deca živeli kao na selu. Ostajali smo sami kod kuće, s čuvenim ključem na vezici oko vrata – sami smo išli u vrtić i školu, odmalena znali da brinemo o sebi. Leti su tu bili bazen i štrand, neizbežni bicikl, a sve to u estetski doteranom okruženju. *** Meni sve to ipak nije značilo mnogo.