Vladika Grigorije i Miljenko Jergović zajedno u Pragu

Vladika Grigorije, nakon knjige „Preko praga“ za koju je nagrađen „Kočićevim perom“, u svom poslednjem delu piše o životu, lepoti, stradanju, o zavičaju i uspomenama. To je oda Planinici, koja se našla u vihoru rata i čovekovoj spremnosti na velike odluke i dela. Roman počinje prvim danima rata 1992. godine. Kritičari za knjigu kažu da je reč alegoriji o malom čoveku na udaru pošasti rata, a vladika kaže da su mu motiv za pisanje bili briga upravo za „malog