„Majka je s vajber grupe saznala da joj dete nije živo, a ja sam stajao pored nje u tom trenutku: Nikad ništa tužnije i strašnije nisam doživeo“

Minuti su prolazili sporo kao večnost. Od osam ujutru do dva popodne stajali smo s roditeljima učenika, koji su pred školom molili policiju i bilo koga ko se pojavi na ulazu, na kapiji, da im kažu kako su im deca i gde se nalaze, ali nikakve informacije nisu dobijali, a onda je jedna majka pogledala u telefon i sa vajber grupe saznala da njeno dete nije više živo. Nikad ništa tužnije i strašnije nismo doživeli, pričaju za Nova.rs naše kolege Žana Bulajić i Đura