U „Ribnikaru“ sve počinje i završava se dugim i jakim zagrljajima: Nastavnica objašnjava kako sada izgleda dan u školi koja je preživela masakr

Trudimo se da nekako prebolimo, lakše nam je kada smo zajedno, iako nikada nećemo zaboraviti šta se dogodilo, uvek ćemo se sećati onih koje smo izgubili. Tešimo jedni druge, učenike najmlađih razreda učiteljce svako jutro na ulazu u zgradu sačekuju zagrljajem. Starija deca, ali i mi nastavnici, svakodnevno razgovaramo sa psiholozima i psihoterapeutima, ali i jedni sa drugima, borimo se na sve načine. Mislim da je deci lakše kada su zajedno u školi, nego u svojim