Сукоб Срба и припадника КФОР-а, међународних НАТО снага на Косову, попут оног испред општине Звечан крајем маја у ком је повређено више десетина људи, први је такав после читаве деценије релативно мирних односа.

„Не сећам се кад је било последњих непријатељстава између српске заједнице и КФОР-а, можда у неком почетном периоду.

„Српска заједница посматра КФОР као једног од партнера у већини случајева, јер је њихов мандат утемељен у Резолуцији Уједињених нација 1244&qуот;, каже Миодраг Маринковић из косовске невладине организације Центар за афирмативне друштвене акције, за ББЦ на српском.

КФОР представљају званичне оружане међународне мировне снаге под вођством НАТО алијансе.

У складу са Резолуцијом Савета безбедности УН 1244 снаге НАТО-а су на Косову од 12. јуна 1999. као подршка ширим међународним напорима за изградњу мира и стабилности у овој области.

• На северу Косова мирно после жестоких сукоба Срба и КФОР-а, порука из ЕУ: „Не треба нам још један сукоб у Европи&qуот;
• КФОР одбио захтев Београда за повратком српских безбедносних снага на север Косова
• Резолуција 1244 - двадесет година касније

Напади на трупе КФОР-а су директан напад на НАТО, оцењује Адриан Штуни са холандског Међународног института за контратероризам.

„Напад српских демонстраната на војнике КФОР-а је веома озбиљан инцидент какав одавно нисмо видели.

„Најмање 30 војника је повређено, углавном импровизованим експлозивним направама, а мирни демонстранти не долазе на скуп наоружани таквим уређајима, што значи да су насилни екстремисти заинтересовани за ескалацију ситуације продрли у масу&qуот;, навео је Штуни у писаном одговору за ББЦ на српском.

Додаје и да становништво на северу Косова треба да се дистанцира од екстремистичких појединаца и подржи КФОР у њиховом проналажењу и притварању.

Шведски дипломата Карл Билт, који је добро упознат са приликама на Балкану, написао је на Твитеру да су сукоби 29. маја „најгоре што смо видели много година уназад&qуот; и да се круг насиља мора што пре зауставити.

Претходни сукоби

И Горан Богдановић, некадашњи министар за Косово у Влади Србије, каже да је ово први сукоб КФОР-а и Срба у протеклих десет година, као и да их је пре 2012. било више.

„Сукоб између КФОР-а и Срба, нажалост је један у низу сукоба који се одиграо у последњих 24 године, од доласка мировне мисије на простор Косова и Метохије.

„Имали смо више инцидената почев од сукоба у Северној Митровици на мосту (2000.), преко 2004, 2007. и 2008., до барикада 2011. и 2012, али није било таквог инцидента као у Звечану&qуот;, каже Богдановић за ББЦ на српском.

У међувремену је било инцидената са косовским специјалним снагама, али се КФОР углавном држао по страни.

Марта 2004. десио се талас насиља на Косову у којима су повређене десетине цивила и припадника међународних организација, а инцидената је било и пред 2008. када су власти у Приштини прогласиле независност.

Косовска полиција је у лето 2011. преузела контролу над граничним прелазима Јариње и Брњак између Косова и Србије, који се налазе на северу, што је изазвало незадовољство у локалној српској заједници и постављање барикада, као и бројне инциденте.

Војници мировних снага НАТО-а повређени су на Косову у јуну 2012. године, када су уклањали барикаде у Лепосавићу, а том приликом је повређено троје цивила и два војника.

Ни у једном од ранијих сукоба није био толики број повређених и рањених са обе стране као у понедељак, додаје Богдановић.

Више од 50 демонстраната је повређено у понедељак у општини Звечан, рекао је Александар Вучић, председник Србије, док је КФОР саопштио да је 30 војника задобило повреде у овим, како су навели, неиспровоцираним инцидентима.

Међународна мировна мисија је саопштила и да су тројица рањени из ватреног оружја, али да повреде нису опасне по живот.

Како Срби доживљавају КФОР?

Некад се КФОР доживљавао и као „пријатељска&qуот; мисија, истиче активиста Маринковић, позивајући се на недавна истраживања на северу Косова која показују да Срби управо највише верују међународним мировним снагама.

Срби са севера Косова не верују да било ко може да их потпуно заштити у случају међуетничких оружаних инцидената који би могли да избију, подаци су истраживања рађеног 2022. поводом кризе у вези са регистарским таблицама.

Највише поверења имају у делимичну заштиту коју би им пружио КФОР (42 одсто испитаника), а много мање њих такав вид помоћи очекује од мисије УН на Косову - УНМИК (19,33 одсто), Косовске полиције (18,66 одсто) и европских снага - Еулекса (15,33 одсто).

Зато Маринковић сматра да су инциденти у понедељак последица ситуације „која се отргла контроли&qуот;.

„Делују као производ ситуације у којој је било много напетости, кад имате наоружане људе с једне стране, месну заједницу с друге и КФОР између, та ситуација се не контролише и мала варница може да започне сукобе&qуот;, каже Маринковић.

Богдановић сматра да сукоби од понедељка, 29. маја показују да је значајан део Срба, ипак, незадовољан радом КФОР-а.

„Очигледно они нису испунили она очекивања која су Срби имали да им обезбеде мир, сигурност и заштите имовину људи и радна места на којима су радили годинама&qуот;, оцењује Богдановић.

Додатно, каже, отежава погрешна перцепција међу српским становништвом да се КФОР „сврстава на албанску страну и подржава окупирање општинских зграда и штити косовске специјалне снаге&qуот;, напомиње политичар који живи на северу Косова.

„Та перцепција се примила код доброг дела Срба и улогу у томе су одиграли и медији и политичари, а КФОР има потпуно јасан мандат и ту нема дилеме.

„Ко хоће реално да сагледа ситуацију то ће рећи, тачно се зна шта је обавеза КФОР-а, мислим да је, уз све мањкавости и проблеме, стварно гарант мира на простору Косова и штити српску заједницу&qуот;, каже Богдановић.

• Конфликт на леду - да или не
• Колико је Србије на Косову 15 година од проглашења независности
• Ко је одговоран за мартовско насиље на Косову

Шта је КФОР?

У марту 1999. снаге НАТО отпочеле су бомбардовање Социјалистичке Републике Југославије (СРЈ), после скоро две године жестоких сукоба између снага СРЈ и Ослободилачке војске Косова (ОВК).

Потписивање Кумановског споразума 9. јуна 1999. године означило је крај бомбардовања.

Реч је о војно-техничком споразуму, који је склопљен између КФОР-а, влада Савезне Републике Југославије и Републике Србије.

У складу са одредбама споразума, војска и полиција СРЈ напустиле су територију Косова и међународне снаге су их замениле, а УН преузео управљање.

Дан касније, 10. јуна, Савет безбедности УН усвојио је Резолуцију 1244 - један од најчешће цитираних међународних докумената на Балкану.

У складу са одредбама тог документа послате су међународне снаге (Косово Форце), познате по скраћеници КФОР, са циљем да обезбеде мир и стабилност, осигурају међународно присуство и спроведу демилитаритацију ОВК-а.

У изградњи мирног и стабилног Косова НАТО сарађује са Уједињеним нацијама и Европском унијом и другим међународним партнерима.

Снаге КФОР-а су тад имале око 55.000 људи, док сада броје скоро 3.800 војника, углавном из земаља чланица НАТО.

После немира у понедељак, шеф НАТО-а Јенс Столтенберг објавио је да ће на Косову бити распоређено још 700 војника, чиме ће број бити 4.500.

Од 27 земаља чији су војници данас у овој мировној мисији, најбројнији су италијански, амерички и мађарски контигент КФОР-а.

Прве четири године после рата на Косову део трупа су били и руски војници који су помагали НАТО-у у мировним операцијама.

Поред редовних дужности, руски контингент је био задужен за реновирање и рад приштинског аеродрома, који је био тешко оштећен током сукоба.

Руси су водили и болницу која је пружала медицинску помоћ за око 10.000 пацијената, а напустили су КФОР јула 2003.

Међу активностима КФОР-а је и чување манастира Српске православне цркве, попут Високих Дечана и Пећке патријаршије.

Политика као излаз

Ове ситуације нису пожељне и нису добре, али са присуством дугих цеви у простору близу школа и вртића није могуће наставити нормалан живот, као што се данима догађа у Звечану, оцењује Миодраг Маринковић.

Протести су почели у петак 26. маја када је требало да албански градоначелници, изабрани на априлским изборима које су Срби масовно бојкотовали, уђу у зграде општина на северу Косова, у чему су им помагали припадници Косовске полиције у пуној опреми.

Истог дана, у петак, било је сукоба Срба и припадника специјалних снага Косовске полиције у Звечану, а они су ескалирали у понедељак у истом месту, на пар километара од Косовске Митровице.

„Мислим да се у понедељак догодио врхунац сукоба и показало свим странама какав потенцијал једна неконтролисана ситуација може да има и да је неопходно да се стави под контролу и нађе политичко решење&qуот;, наводи Маринковић.

Ако сукоби буду настављени, додатно ће погоршати безбедносну ситуацију на северу Косова, оцењује стручњак за безбедност Адриан Штуни.

„Имајући у виду осетљиву безбедносну ситуацију у источној Европи због сукоба у Украјини који је у току, важно је бити свестан да злонамерни актери који су заинтересовани за стварање нестабилности и сукоба у региону могу искористити локалне сукобе зарад сопствених политичких циљева.

„Локално становништво, било да су Албанци или Срби, треба у потпуности да сарађује са КФОР-ом и да не буде манипулисано од насилних екстремиста који желе да сеју раздор и стварају нестабилност&qуот;, закључује Штуни.

Погледајте снимак сукоба у Звечану:

Петнаест година после проглашења независности, Косово је признало око 100 земаља. Ипак, тачан број није познат.

Приштина наводи бројку од 117 земаља, а у Београду кажу да их је далеко мање.

Међу земљама Европске уније које нису признале Косово су Шпанија, Словачка, Кипар, Грчка и Румунија, а када је реч о светским силама, то су Русија, Кина, Бразил и Индија.

Косово је од 2008. године постало члан неколико међународних организација, као што су ММФ, Светска банка и ФИФА, али не и Уједињених нација.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 05.31.2023)