Malo je falilo da mi posle jedne trke odseku ruku: Ispovest najboljeg automobiliste Dušana Borkovića o karijeri i borbi za život
Kurir 23.07.2023
Sećam se da sam rođen 16. septembra 1984. u Pančevu i da sam odmah zavoleo automobile.
Naravno, to nije istina. Uglavnom, moja rana sećanja vučem iz onih malih beta kaseta, jer su moji roditelji Borko i Slavica voleli sve da snimaju. Moj otac se trkao, vozio je motore i on mi je usadio ljubav prema auto-sportu. Ja sam uvek bio tu negde oko njega, oko auta, motora, a kažu da nisam hteo da izađem iz auta. Imao sam nešto više od godinu dana kad me je otac pitao šta ću da budem u životu, a ja sam rekao: "Tatin pion" - misleći na "šampion". Peti rođendan