Religija i ženska prava: Kako se muslimani u Kazahstanu bore za pravo učenica da nose hidžab

Kazahstan je jedna od nekoliko većinski muslimanskih zemalja koja je učenicama zabranila da nose hidžab. O zabrani koja je uvedena 2016. godine još se vodi rasprava, a neki pobožni roditelji pokušavaju da odbrane ustavno pravo njihove dece da se obrazuju.

Ovakva rasprava odražava traganje zemlje za njenim identitetom: iako rukovodstvo Kazahstana izražava privrženost islamu, još nije voljno da popusti kontrolu nad religijom koja je uvedena u doba Sovjetskog Saveza.

Trinaestogodišnjoj Anelji, koja pohađa sedmi razred u gradu Karagandi, ispunio se san - primljena je u prestižnu Nazarbajev školu za talente.

Škola je nazvana po bivšem predsedniku Nursultanu Nazarbajevu, a Anelja želi da sledi njegov put i postane prva predsednica Kazahstana.

Visoka i vitka Anelja je dobro uradila testove na lokalnim i državnim takmičenjima i ostvarila je 16. najbolji rezultat od skoro 800 prijavljenih.

Škola joj je ponudila mogućnost da podrobnije izučava njene omiljene predmete.

U avgustu je krenula na pripremnu nastavu, ali su već prvog dana njeni roditelji bili pozvani u školu, gde ime je rečeno da njihova kćerka neće moći da pohađa nastavu.

Razlog je bila njena marama, koju nosi od 13. godine.

Prema muslimanskoj tradiciji, devojčice pokrivaju glavu kada uđu u pubertet.

• Zašto sve manje žena nosi islamski veo
• Francuze ne pogađa nezadovoljstvo muslimana zabranom abaje u školama
• „Ne znači ne“: Iranke protestuju zbog obaveznog hidžaba
• Kakav je bio život žena u Iranu pre Islamske revolucije

„Kada sam nosila maramu u Nazarbajev školi, nisam osećala da sam drugačija od drugih.

„To je samo deo odeće, aksesoar.

„Ona nema nikakav uticaj na moje učenje ili odnos sa drugim učenicima i učenicama.

„Mojim drugovima i drugaricama iz razreda to nije smetalo", kaže ona.

U Kazahstanu su muslimani većinsko stanovništvo.

Prema popisu iz 2022. godine, 69 odsto stanovnika se izjašnjavaju kao muslimani, mada prema drugim istraživanjima, manje od trećine religioznih Kazahstanaca strogo poštuje verska pravila.

Predsednik Kazahstana Kasim Žomart Tokajev otvoreno izražava njegovu posvećenost islamu.

Išao je na hodočašće u Meku 2022. godine, a prošlog proleća je tokom islamskog meseca ramazana upriličio obrok za zvaničnike i javne ličnosti u njegovoj rezidenciji.

Ali po Ustavu, Kazahstan je sekularna država.

Desetine učenica su se kao i Anelja suočile sa sličnim problemima u Karagandi, industrijskom gradu u kom živi pretežno rusko govorno stanovništvo.

U oktobru je objavljeno da su tužbe podnete protiv roditelja 47 tamošnjih učenica zbog neispunjavanja obaveza na način „propisan zakonima u oblasti obrazovanja u Republici Kazahstanu".

Ministarstvo prosvete je 2016. godine izdalo direktivu kojom se „zabranjuje dodavanje školskoj uniformi odevnih predmeta koji označavaju bilo koje versko uverenje".

Roditelji i borci za ljudska prava smatraju neprihvatljivim to što školske uprave prednost daju direktivi resornog ministarstva u odnosu na Ustav Kazahstana, koji stanovnicima jamči pravo na besplatno obrazovanje u javnim institucijama.

Aneljin otac je tražio pojašnjenje od tužilaštva i Ministarstva prosvete, ali nije dobio nikakav odgovor.

Roditelji se već godinama i u svim delovima zemlje kažnjavaju zato što njihove kćerke nose marame.

U Aktjubinskoj oblasti roditelji su 2018. godine kažnjeni zbog „nepoštovanja pravila za školske uniforme", dok je iste godine uprava Akmolinske oblasti sazvala komisiju radi rešavanje sličnog pitanja.

„Mnoge devojčice skidaju marame pod pritiskom školskih uprava", kaže aktivista za ljudska prava Žasulan Ajtmagambetov, koji pomaže pobožnim porodicama u takvim slučajevima.

„Pojedine se opiru, ali prestanu da pohađaju nastavu.

„Pritisak je način da se smanji broj vernika u školama".

Pogledajte video: Zašto neki egipatski restorani brane ulaz pokrivenim ženama

Po pitanju nošenja marama u školama, Vlada Kazahstana naglašava da je država sekularna, što je navedeno i u Ustavu.

„Uvek moramo imati na umu da je škola pre svega obrazovna ustanova u koju deca dolaze da stiču znanja", rekao je predsednik Tokajev oktobra 2023.

„Verujem da je bolje da deca prave izbore kada odrastu i imaju vlastiti pogled na svet".

„Ni vlasti niti stručnjaci ne nude nedvosmislenu i preciznu definiciju značenja 'sekularne države'", primećuje Asiltaj Tasbolat, stručnjak za veronauku i naučni saradnik Instituta za filozofiju, političke i verske nauke u Almatiju.

„Naše društvo još nije sazrelo, a svaka strana u ovoj raspravi 'sekularizam' tumači na svoj način.

„Pojedini stanovnici sekularizam shvataju kao ateizam".

Nekoliko zemalja je zabranilo ženama da nose određene muslimanske odevne predmete na javnim mestima.

Obično se ta zabrana odnosi na marame koje pokrivaju lice, kao što je nikab, a ne na pokrivala za glavu kao što je hidžab.

Mali broj država koje su većinski muslimanske je uvelo takvu zabranu, a među onima koje su to učinile su susedne zemlje Kazahstana, bivše sovjetske republike Uzbekistan i Tadžikistan.

U Kazahstanu su religije stavljene pod kontrolu države još u vreme SSSR-a.

Tada je za šest centralnoazijskih republika bila zadužena Duhovna uprava muslimana Srednje Azije (Sadum), osnovana 1943. godine sa zadatkom da suzbije verske pokrete.

Posle sticanja nezavisnosti, kazahstanske vlasti su prestale da progone vernike.

Verska udruženja su procvetala i počele su da se grade džamije.

U doba SSSR-a bilo ih je nekoliko desetina, a sada ima skoro 3.000 džamija.

Sadum je zamenio DUMK, Duhovna uprava muslimana Kazahstana.

To je telo koje podržava država i ima zadatak da promoviše tradicionalnu verziju islama koja je u skladu sa kazahstanskom kulturom i načelima sekularne države.

Za Vladu Kazahstana kontrola nad religijom je pitanje nacionalne bezbednosti.

Istraživači primećuju da od 2005. godine raste broj slučajeva nasilja koje vrše verski ekstremisti pod uticajem islamističkih pokreta na Severnom Kavkazu, u avganistansko-pakistanskom regionu, kao i u Siriji i Iraku.

Prvi samoubilački bombaški napad u Kazahstanu izveden je 2011. godine, a u oružanim napadima na prodavnice oružja i vojnu bazu 2016. godine poginulo je 25 ljudi.

Tadašnji predsednik Nursultan Nazarbajev je izjavio da su napade izvršili pristalice fundamentalističkog islamskog pokreta salafizma.

U narednim godinama Vlada Kazahstana je uvodila razna pravila i ograničenja za religije, među kojima i zakonsku obavezu registracije verskih zajednica i zabranu obavljanja verskih službi u privatnim domovima.

I dok vlasti tvrde da se takve mere uvode radi zaštite zemlje od „radikalnih" verskih ideja, borci za ljudska prava smatraju da zakoni ograničavaju prava vernika i dozvoljavaju državi da strogo kontroliše verska okupljanja.

Vlada je prošlog oktobra najavila izradu zakona kojim će se zabraniti promocija terorizma i verskog ekstremizma.

Prema rečima Aide Balajeve, ministarke kulture i informisanja, zakonom bi se zabranilo nošenje nikaba i drugih pokrivala za lice na javnim mestima da bi se omogućila identifikacija ljudi.

Ona je, međutim, rekla da država ne namerava da zabrani marame.

A što se tiče Anelje, posle nekoliko ukora zbog nošenja verskih pokrivala za glavu, isključena je iz škole.

Njen otac, Bolat Musin, smatra da je isključenje njegove kćerke iz škole protivzakonito.

Podneo je tužbe kojima traži poništenje internih direktiva škole kojima se brani nošenje verskih oznaka, vraćanje njegove ćerke u školu i naknadu za nanetu moralnu štetu.

„Vlast nas je ili slala iz jednog birokratskog organa u drugi, ili samo govorila da kćerka skine maramu", kaže on.

„Tražimo jasan odgovor od države.

„ Dajte nam smernice šta mi, pobožni ljudi, treba da radimo.

„Nemojte da nam ostavljate samo izbor: 'Odrekni se tvoje vere ako želiš da živiš u našem društvu".

Uprava Nazarbajev škole za talente u Karagandi odbila je da komentariše Aneljino isključenje.

Do objave ovog teksta, Ministarstvo prosvete nije odgovorilo na upit BBC-ja.

DUMK je dao oprezno saopštenje, ne kritikujući neposredno vladine zabrane, ali napominjući da šerijat zahteva od devojčica da nose hidžab kada uđu u pubertet.

Dodali su da se nadaju da će vlasti uzeti u obzir njihove stavove.

Aktivista za ljudska prava Žaslan Ajtmagambetov kaže da pobožne porodice u Karagandi nemaju mogućnost da obrazuju njihove devojčice.

U drugim delovima zemlje postoje privatne škole za devojčice, ali one koštaju i do 700.000 tengi godišnje, što je više od 1.500 dolara.

U Kazahstanu takođe postoji devet medresa, islamskih visokih škola, ali među njima ima onih koje ne primaju žene.

„Ovo pitanje smo više puta pokretali, ove i prošle godine.

„Oni govore o zabrani nošenja marama, ali ne nude alternativne načine obrazovanja", kaže Ajtmagambetov.

Nakon što je Anelja isključena iz Nazarbajev škole za talente, njeni roditelji su pronašli učitelja koji govori ruski za onlajn časove.

Ali ako Anelja odluči da skine maramu sa glave zarad povratka u školu, porodica će je podržati, kaže njen otac.

„Mnogi ljudi koje poznajem su mi rekli: 'Skini maramu, u čemu je problem? Vrati se u školu, posebno imajući u vidu koliko je dobra'", kaže Anelja.

„Ali, to nisam ni pomislila da uradim.

„Marama je jednostavno deo mene".

Ilustracije: Maharam Zejnalov

Pogledajte video: Hidžab i K-pop

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 02.20.2024)