Dedo Selim: Ujutru popijem srču – čašu tople varenike

Priča mi Selman Selim Škrijelj da u selu decenijama žive složno i dobro. Nešto niže ispod dedove kuće nekadašnje kolibe. Drevna brvnara, poput povetarca, izvila se na jednu stranu. Prozori krivudavi, kao drumovi. – Vidi mene mladog! Imam 80 godina. Gde mene nađe da ti sve ispričam šta je bilo pre pola veka i više. Hošeš li još jednu čašu ovčijeg mlijeka? – Selo Gradac, neobičan neki naziv? – Ma, jok. – Reče. – Da li znate po čemu je selo dobilo ime? – Ne znam.