Zajedno i Demokratska stranka protiv izmena Krivičnog zakonika, najavljuju i proteste
Predstavnici stranke Zajedno i Demokratske stranke (DS) izjavili su danas da neće dozvoliti da budu usvojene izmene Krivičnog zakonika i Zakona o krivičnom postupku, jer smatraju da ugrožavaju građanske slobode, i najavili da će organizovati i proteste kako te izmene ne bi prošle.
Aktivisti stranke Zajedno izlepili su na ulazu u beogradsku Palatu pravde, gde se danas održava poslednja javna rasprava o tim izmenama, više nalepnica na kojima piše "Stop policijskoj državi", "Smrt fašizmu" i "Meni je draža opasna sloboda, nego mirno i sigurno ropstvo".
Kopredsednica Zajedno Biljana Stojković rekla je novinarima ispred Palate pravde da ne prihvataju argumente vlasti i da će se na sve načine boriti da te izmene ne budu usvojene.
"Mi nećemo ćutati. Nećemo dozvoliti da ove promene prođu. Organizovaćemo proteste i sugurna sam da će tada doći dosta ljudi koji osećaju i znaju da će im sa ovim promenama zakona ugrožene slobode", ocenila je Stojković.
Argumente vlasti o izmenama zakona, kako je navela, ne smatraju argumentima, dodajući da im je "potpuno jasno šta su tendencije tog zakona".
"Naravno da će oni rasparčavati zakone koji će biti međusobno u kontradikciji i onda koristiti kada im je šta zgodno. Ne možemo imati poverenja, niti imamo poverenja u to da će se od slučaja do slučaja procenjivati koji postupak jeste krivično delo, a koji nije, a sebi su otvorili prostor da tumače kako god hoće", navela je Stojković.
Dodala je da smatraju da će svaki događaj, protest ili poziv na protest - biti proglašeni krivičnim delom.
"Važno je da građani razumeju da su to zakoni koji potpuno i do kraja određuju nivo ljudskih prava u jednoj državi. Ono što pokazuje ovaj režim je želja i tendencija da se taj prostor slobode i ustavne demokratije što više suzi za građane i nas koji mislimo drugačije", rekla je Stojković.
Poslanik DS Srđan Milivojević ocenio je da su predložene izmene opasne i da predstavljaju presedan, upoređujući ih sa Zakonom o terorizmu za vreme vlasti Slobodana Miloševića 2000. godine.
"Očekujem da građani Srbije reaguju pobunom protiv ovog zakona", rekao je Milivojević.
Dodao je da kao poslanik Skupštine Srbije, koji je položio zakletvu da će braniti Ustav Srbije i ustavom garantovana ljudska i manjinska prava, ocenjuje da "ne može takav zakon da dođe u skupštinsku proceduru".
"Ovo je vrlo opak zakon, opasan zakon i predstavlja presedan... Očigledno je da je ovaj zakonik pisan na Andrićevom vencu iz pera najboljeg studenta prava", ocenio je Milivojević.
Govoreći o problemima brisanja iznuđivanja iskaza kao krivičnog dela, Milivojević je naveo primer da je pritvorenik u slučaju nestanka dvogodišnje Danke Ilić iz Bora "ubijen u policijskoj stanici".
"To ubistvo je sakrivano od javnosti. Sada se to delo ne kvalifikuje više kao krivično delo, čime se na mala vrata uvodi amnestija za njegove ubice i oni će moći da se pozivaju na nove odredbe Krivičnog zakonika", rekao je Milivojević.
Na tvrdnje vlasti da će se izmene zakona u oblasti objava na internetu zapravo odnositi na "Darkveb", Milivojević smatra da bi, da je zaista postojala dobra namera zakonodavca, to krivično delo bilo svrstano u poglavlje gde pripada, a ne u poglavlje "gde se ograničavaju ljudska i manjinska prava, građanska prava u vezi sa organizacijom protesta".
Aktivisti koji su, kako navode, bili ugroženi i hapšeni zbog učešća u više protesta, ukazali su da je problematično to što više neće imati priliku da podnose pritužbe "ukoliko ih policijske snage bepsravno maltretiraju", kao i da viđe neće smeti na društvenim mrežama da pozivaju proteste.
Podsetili su i na primer ubistva starijeg zatvorenika u zatvoru u Padinskoj skeli, navodeći da su u tome učestvovali i drugi zatvorenici i čuvari, ali da se o tom slučaju više ne govori.
(Beta, 30.10.2024)