Priča o vremenu kad su najposebniji bili nevidljivi
Radar pre 1 sat | Predrag Simonović
U vreme dok su prave patriote birale nameštaj koji se slaže uz parket i neke lepe zavese ja sam bio u nekom rovu u šumama oko Podujeva. Od majke Srbije sam dobio „status borca“ i boračku legitimaciju, mnogo lepu na oko i modernu s kojom ne možeš ništa
Ponekad mi se čini da me poprilično pregazilo vreme. Pripadam onoj generaciji koju ništa nije promašilo. Sa 18 godina sam otišao u vojsku, odmah posle srednje škole. Dedi, kao penzionisanom vojnom licu bilo mnogo drago. Bez obzira što sam upisao Višu školu unutrašnjih poslova i što sam mogao sam da odlažem, odlučio sam da ne čekam nego da odem odmah, jer tih godina vojska je bila izvesna koliko i smrt. Za 19 rođendan, kao statistički vojni podatak, na terenu negde
