AP: Izborni dan protekao relativno glatko posle masovnog odziva birača da glasaju unapred
Dan predsedničkih izbora u SAD je protekao relativno glatko jer je samo ponegde bilo prekida i odlaganja glasanja nakratko, dok je pre izbora bilo zabrinutosti zbog dezinformacija, stranog uticaja i pretnji izbornim zvaničnicima i sistemima za glasanje.
Pre utorka je već glasalo više od 82 miliona Amerikanaca u uglavnom uspešnom periodu prevremenog glasanja uz visoku izlaznost uprkos nekim tehničkim teškoćama i frustracijama na predsedničkom bojnom polju u Pensilvaniji.A kada je došao poslednji dan tog glasanja, problemi koji su se pojavili bili su "uglavnom očekivani rutinski i očekivani", rekla je Kejt Konli, viši savetnik direktora Agencije za sajber bezbednost i bezbednost infrastrukture. Ona je rekla da ta agencija trenutno nema podatke o nekakvim opštim, značajnim slulajevima koji utiču na bezbednost izbora.
Pitanja koja su uticala na birače u utorak su uključivala tipične nezgode - od zvaničnika koji je zaboravio ključ glasačke centrale u najvećem okrugu Arizone, do izbornog sudije koji nije došao na biralište u okrugu Alegeni u Pensilvaniji. Neke jedinice širom zemlje imale su problema sa procesima prijavljivanja birača i e-anketama, što je izazvalo određena kašnjenje glasanja. Neke oblasti su imale greške u štampanju glasačkih listića i štampale su nove i shodno tome produžavale vreme glasanja.
Loše vreme širom srednjeg dela SAD donelo je lokalne poplave i druge probleme ponegde, uključujući isključenje struje za najmanje jedno biračko mesto u Misuriju koje je koristilo generator da bi se nastavilo da se glasa.
Ipak, u raznim državama pogođenim kišom, birači su se gurali pod kišobrane dok su u redu čekali da glasaju, ne odustajući od predsedničkih izbora za koje mnogi američki glasači smatraju da su od ključnog značaja za budućnost demokratije u SAD.
U zapadnom delu ključne države Pensilvanije, u nekoliko okruga je bilo izveštaja o problemima s mašinama koje skeniraju i broje papirne glasačke listiće koje su popunili birači. Državni sudija Pensilvanije naredio je da birališta ostanu otvorena dva dodatna sata u okrugu Kambrija, koji je 2020. glasao sa 68 odsto za bivšeg predsednika Donalda Trampa, kandidata i na ovim izborima. Taj okrug je tražio produženje iako su okružni zvaničnici rekli da su problemi rešeni.
U Džordžiji, još jednoj predsedničkoj državi koja je redovno kolebljiva u opredeljivanju za republikance ili demokrate, manje od desetak glasačkih mesta trebalo je da ostane otvoreno do kasno zbog navodnih pretnji bombama za koje je utvrđeno da su lažne, rekao je državni sekretar Bred Rafensperger.
FBI je u utorak popodne saopštio da je upoznat sa nizom neverodostojnih pretnji bombama biračkim mestima u nekoliko država i rekao da mnoge od njih izgleda potiču sa ruskih domena e-pošte.
Masovnu izlaznost na prevremenim izborima pre utorka - nešto više od polovine ukupnog broja glasova na predsedničkim izborima pre četiri godine, delom su podstakli republikanski birači koji su prevremeno glasali u većoj meri nego na prethodnim izborima što su učinili po nagovoru Trampove kampanje da bi se suprotstavili dugogodišnjoj prednosti demokrata među onima koji glasaju prevremeno.
Period prevremenog glasanja jedva da je imao problema, čak i u zapadnoj Severnoj Karolini koju je prošlog meseca pogodio uragan Helen.
Pored uragana u Severnoj Karolini i Floridi, do sada najteži poremećaji izborne godine bili su napadi podmetnutim požarima koji su oštetili glasačke listiće u dve kutije u blizini granice Oregon-Vašington. Tamošnje vlasti i dalje tragaju za odgovornom osobom.
Odsustvo bilo kakvih značajnih, rasprostranjenih problema nije sprečilo Trampa, republikanskog kandidata da iznese mnoge tvrdnje o prevari ili mešanju u izbore tokom prevremenog glasanja što je mogući uvod u izazove posle izbora.
Tramp je u utorak nagovestio da neće osporiti rezultate izbora - sve dok su pošteni.
"Ako izbori budu pošteni, ja bih prvi priznao rezultat", rekao je Tramp, iako nije jasno šta odgovara toj definiciji.
On je to rekao i kasnije, malo pre nego što je planirano zatvaranje birališta u Pensilvaniji, objavivši na svojoj platformi društvenih medija da se "priča o masovnoj prevari u Filadelfiji" i da stiže policija.
On nije naveo detalje, a nije bilo ni neposredne naznake na šta je mislio.
Okružni tužilac Filadelfije Lari Krasner izdao je u saopštenju povodom Trampove objave rekao da jedini pokušaj varanja dolazi od republikanskog predsedničkog kandidata.
"Ne postoji nikakva činjenična osnova u organima za sprovođenje zakona koja bi podržala tu divlju tvrdnju", rekao je Krasner. "Ceo dan smo pozivali da se podnesu žalbe i navodi o nepravilnostima ako ih ima. Ako Donald Džej Tramp ima bilo kakve činjenice koje bi podržale njegove divlje optužbe, želimo ih sada".
Jedan od trojice članova izbornog odbora Filadelfije, Set Bluestin, republikanac, rekao je na društvenim mrežama da u Trampovoj tvrdnji "apsolutno nema istine. To je još jedan primer dezinformacija". Glasanje u tom gradu je bezbedno, rekao je on.
U Džordžiji, naknadni pokušaj republikanaca da ospore prikupljanje glasačkih listića poštom u oblasti Atlante prošlog vikenda pošto je prevremeno glasanje bilo završeno, odbijen je kao "neozbiljan", a američki okružni sudija R. Sten Bejker koga je imenovao Tramp, rekao je da argument republikanaca "ne izdržava ni najosnovniji nivo tumačenja zakona i razumevanja pročitanog".
Trampova demokratska protivnica, potpredsednica Kamala Haris, pozvala je birače da ne nasedaju na Trampovu taktiku da izazove sumnju u izbore.
Ovo su prvi predsednički izbori otkako je Tramp izgubio od Džozefa Bajdena pre četiri godine i počeo razne pokušaje da se zaobiđe ishod i da ostane na vlasti. To je kulminiralo nasilnim napadom na američki Kapitol 6. januara 2021. da bi se zaustavilo potvrđivanje rezultata glasanja pošto je Tramp rekao svojim pristalicama da se "pakleno bore".
Čak i sada, solidna većina republikanaca veruje u Trampovu laž da Bajden nije bio legitimno izabran, uprkos revizijama i ponovnim prebrojavanjima glasova u kolebljivim državama, što je sve potvrdilo Bajdenovu pobedu.
Tokom četiri godine izbornih laži i teorija zavere u vezi s glasanjem, lokalni izborni zvaničnici su se suočili sa uznemiravanjem, pa čak i pretnjama smrću. To je dovelo do pojačanja bezbednosti izbornih kancelarija i biračkih mesta, što uključuje dugmad za autromatsko pozivanje policije i staklo otporno na metke.
Iako nije bilo većih izveštaja o bilo kakvoj zlonamernoj sajber aktivnosti koja bi uticala na izborne kancelarije, strani faktori su bili aktivni u korišćenju lažnih profila na društvenim mrežama i veb-sajtova da bi podstakli međustranačke sporove i dezinformacije. Poslednjih nedelja, zvaničnici američke obaveštajne službe pripisali su Rusiji mnogobrojne lažne video snimke u kojima se navodi da izborne prevare ima u kolebljivim državama.
Uoči dana izbora, zvaničnici su izdali zajedničko saopštenje sa saveznim agencijama za sprovođenje zakona u kojem upozoravaju da Rusija posebno pojačava operacije uticanja, uključujući i metode koji bi mogli da podstaknu nasilje, i da će to verovatno nastaviti i posle glasanja.
Džen Isterli, najviši zvaničnik za izbornu bezbednost u SAD, pozvala je Amerikance da se oslone na državne i lokalne izborne zvaničnike za informacije o izborima.
"Ovo je posebno važno jer se nalazimo u izbornom ciklusu sa neviđenom količinom dezinformacija, uključujući dezinformacije koje agresivno plasiraju i pojačavaju naši strani protivnici u većem obimu nego ikada ranije", rekla je ona i podvukla: "Ne možemo dozvoliti stranim protivnicima da glasaju u našoj demokratiji".
(Beta, 06.11.2024)