Spasov (Naša kuća): Socijalna preduzeća omogućavaju ljudima sa margine da zarade

Beta pre 31 dana

Anica Spasov, vlasnica socijalnog preduzeća "Naša kuća", u kojem radi više od 30 osoba sa smetnjama u razvoju, tvrdi da je taj model poslovanja efikasno rešenje pošto istovremeno pomaže ljudima koji su na margini da zarade, a sa druge strane rešava nedostatak radne snage.

Spasov kaže da joj je motiv za osnivanje preduzeća bio da njen sin i drugi mladi ljudi sa razvojnim teškoćama nađu svoje mesto u društvu. "Naša kuća je osnovana 2007. godine i uglavnom su je osnovali roditelji koji imaju decu sa smetnjama u razvoju. Ideja je bila da njima osmislimo život, da im omogućimo da se osećaju vrednim i korisnim, da mogu da napreduju, svako u sklopu svojih kapaciteta i da praktično žive u jednom sigurnom okruženju", kazala je Spasov Novinskoj agenciji Beta.  Zaposleni u ovom preduzeću nemaju fiksno radno vreme, niti norme, već svako radi koliko može. {Video1:} Spasov navodi da su mladi sa autizmom, Daunovim sindromom i drugim razvojnim problemima najčešće nakon završetka školovanja osuđeni na to da sede kod kuće pošto ih društvo, a i zakoni, tretiraju kao radno nesposobne. "Ti mladi ljudi završavaju srednje i osnovne škole po tim posebnim programima i onda udare glavom o zid. Kad završe školu nemaju nikakvog izlaza. Za njih je život završen. Mi želimo tim ljudima da damo šansu i da ih osnažimo", dodala je ona. Kazala je da se preduzeće na početku bavilo samo proizvodnjom recikliranog papira, a da su vremenom proširili delatnost pa sada u ponudi imaju i prehrambene proizvode i inovativne usluge. "Mi smo sa papirom učinili velike stvari. Povezali smo zajednicu. Nama pušači iz cele Srbije šalju paklice cigareta koje mi potom recikliramo. Povezali smo i ustanove i institucije. To je izazov. Zadire u ekologiju, očuvanje životne sredine, a s druge strane proces je takav da u njemu mogu svi da učestvuju i oni sa velikim preprekama u funkcionisanju i oni sa minimalnim smetnjama", navela je Spasov. Ona smatra da država nije uradila dovoljno kada je reč o podršci socijalnim preduzećima i da Zakon koji uređuje tu vrstu poslovanja nije zaživeo u praksi. "Kada smo stvarali Zakon ideja je bila da to ne bude samo stvar Ministarstva za socijalnu politiku. Naprotiv, socijalna preduzeća se bave i starim zanatima, ekologijom, edukacijom, uslugama, zapravo bi to trebalo da bude u fokusu svih ministarstava, svih resora i da svako odvoji određena sredstva za finansiranje socijalnog preduzetništva", navela je Spasov. Dodala je da se dugo dvoumila da li da "Našu kuću" registruje kao socijalno preduzeće i da je to učinila početkom ove godine. "Osnovna stvar je bila u tome što je bila velika nepoznanica da li ćemo mi time što ćemo se registrovati sebi dodati dodatne obaveze oko izveštavanja, oko podele budžeta i donacija koje se odnose na socijalne preduzeće. Te kontrole su inače u redu, ali ako mi ne dobijamo ništa, mi onda ne znamo zašto bismo sebi stvarali obavezu kada nemamo nikakve benefite", dodala je Spasov.

Tekst i video prilog nastali su u okviru projekta sufinansiranog od strane Ministarstva informisanja i telekomunikacija Srbije. Izneti stavovi nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

(Beta, 21.11.2024)

Beta »

Društvo, najnovije vesti »

Učiteljica

Velike priče pre 7 minuta

Praznična psihologija današnjice

Velike priče pre 43 minuta

Moja zemlja je pornić

Velike priče pre 43 minuta

Švedski sto, mesto gde prestaje dostojanstvo

Velike priče pre 25 minuta

Prljavi poslovi mute vodu

Radar pre 5 sati
Društvo, najnovije vesti »
ЋирилицаKorisnička podešavanja