Angela Merkel brani veze sa Putinom i blokadu ulaska Ukrajine u NATO

Bivša nemačka kancelarka Angela Merkel nekada je opisivana kao najmoćnija žena na svetu.

Razgovarala je sa urednicom BBC-ja Katjom Adler o Ukrajini, nuklearnoj pretnji Vladimira Putina i kako je izlazila na kraj sa Donaldom Trampom.

Angela Merkel je predvodila Nemačku 16 godina.

Bila je prisutna tokom finansijske krize, migrantske krize iz 2015. godine i, najznačajnije, ruske invazije na Ukrajinu iz 2014. godine.

Da li je bila suviše popustljiva prema Moskvi?

Suviše spora da pomogne Ukrajini?

Da nije blokirala članstvo Ukrajine u NATO 2008. godine, da li bi se sada tamo vodio rat?

U ponedeljak se ministri odbrane Velike Britanije, Francuske, Nemačke, Poljske i Italije sastaju da bi razgovarali o pogoršanju situacije na ukrajinskim frontovima.

Ali govoreći za BBC u Berlinu, Merkel je bila nepokolebljiva u odbrani sopstvene vladavine.

• Merkel priznala: Nisam imala moć da utičem na Putina
• Merkel o Putinu, ruskom gasu i Ukrajini: „Nemam zbog čega da se izvinjavam"
• Angela Merkel - jedna politička karijera u fotografijama

Ona kaže kako veruje da bi rat u Ukrajini započeo ranije i da bi verovatno bio još gori, da je Kijev započeo put do članstva u NATO 2008. godine.

„Doživeli bismo vojni sukob još ranije. Bilo mi je savršeno jasno da predsednik Putin ne bi sedeo skrštenih ruku i gledao kako se Ukrajina učlanjuje u NATO.

„A u ono vreme, Ukrajina kao zemlja svakako ne bi bila onoliko pripremljena kao što je bila u februaru 2022. godine.“

Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski se ne slaže sa tim.

On opisuje odluku Angele Merkel u vezi sa NATO, koju je podržao tadašnji francuski predsednik Nikola Sarkozi, kao očiglednu „grešku u proračunu“ koja je samo ohrabrila Rusiju.

U retkom intervjuu otkako je napustila politiku pre tri godine, Merkel je izrazila zabrinutost zbog ponovljenih pretnji Vladimira Putina da će upotrebiti nuklearno naoružanje.

Dvoje lidera su se dobro upoznali tokom dve decenije.

„Moramo uraditi sve što je u našoj moći da sprečimo upotrebu nuklearnog oružja“, kaže bivša nemačka kancelarka.

„Srećom, Kina je takođe govorila o ovome pre nekog vremena. Ne treba da budemo paralisani od straha, ali takođe moramo da prihvatimo činjenicu da je Rusija najveća, ili uz SAD, jedna od dve najveće nuklearne sile na svetu.

„Ta mogućnost je zastrašujuća.“

Uprkos tome što je uživala veliki procenat popularnosti tokom većeg dana provedenog na vlasti, Merkel se sada zatekla u defanzivi.

Upravo je objavila memoare Sloboda.

Trenutak u kom su se memoari pojavili je veoma zanimljiv.

Ona kaže da je učinila sve što je bilo u njenoj moći da osigura mirnu saradnju sa Rusijom.

Štaviše, Putin je pokrenuo potpunu invaziju na Ukrajinu svega nekoliko meseci nakon što je ona napustila dužnost.

To je dovelo do ubrzanog preispitivanja energetske politike, diplomatije sa Rusijom, kao i migrantske politike koja je postala norma pod Angelom Merkel.

Za kormilom najveće evropske ekonomske sile, bila je, kao što kaže bivši italijanski premijer Mateo Renci, de-fakto liderka Evrope - „šefica Evropske unije“.

„Sećate li se kad je bivši američki državni sekretar Henri Kisindžer imao običaj da kaže: 'Koji je telefonski broj Evrope?'“, kaže on.

„Moj odgovor je bio: to je očigledno broj mobilnog telefona Angele Merkel.“

On dodaje da kad se sudi o zaostavštini Angele Merkel - što se tiče Rusije, ali i drugih stvari - važno je da se ne zaborave norme toga vremena.

„Ne možete napadati Angelu zbog odnosa sa Rusijom“, kaže on.

„Godine 2005-2006. oni su bili cilj svakoga u Evropi, a ne samo cilj Angele Merkel.“

Pod Angelom Merkel, Nemačka i njene velike industrije gladne energije postali su zavisni od Moskve.

Nemačka je izgradila dva gasovoda direktno povezana sa Rusijom.

Predsednik Zelenski je opisao taj jeftini gas kao geopolitčko oruže Kremlja.

Merkel kaže za BBC da je ona imala dva motiva za te gasovode: nemačke poslovne interese, ali i očuvanje mirnih veza sa Rusijom.

Kolege zemlje članice EU i NATO iz Istočne Evrope se kategorički nisu slagale sa njom.

Poljski premijer Radoslav Fogiel je rekao da je od nemačkog novca za gas Rusija napunila svoj ratni fond - upotrebljen za finansiranje invazije na Ukrajinu.

Merkel insistira na tome da je pokušala da zauzda ruske napade na Ukrajinu uz pomoć diplomatije i pregovora, koji, priznaje ona, na kraju nisu urodili plodom.

A Nemačka je bila neproporcionalno pogođena sankcijama za rusku energetiku.

Primorana da potraži druge dobavljače, zemlja sada kupuje skupi tečni prirodni gas.

Kompanije tvrde da su osakaćene troškovima.

Nova era u odnosima Evrope sa Rusijom započeli su „nažalost“ posle invazije na Ukrajinu, kaže Merkel.

Ova sedamdesetogodišnjakinja sad je došla do toga da mora da brani vlastitu zaostavštinu i u drugim oblastima.

Migrantska kriza iz 2015. godine, kad je slavno otvorila nemačka vrata za više od milion tražilaca azila, bila je možda definišući trenutak njene vladavine.

Neki su ga mrzeli, dok su ga drugi hvalili.

Američki predsednik Barak Obama ju je veličao kao hrabru i moralnu liderku.

Ali su je kritičari krivili za to što je udahnula život u tom trenutku gotovo redundantnoj ultradesničarskoj Alternativi za Nemačku (AfD).

Ova stranka se sada suvereno nalazi na drugom mestu nemačkih istraživanja javnog mnjenja, pred vanredne opšte izbore zakazane za početak sledeće godine.

Glavni borbeni poklič AfD-a: snažna antimigrantska poruka.

Angela Merkel priznaje da je AfD postigao veliki napredak, ali se i ne izvinjava za svoje političke odluke.

Što se tiče sugestije da su njeni potezi iz 2015. godine pomogli da se osokole anti-imigrantske i ultradesničarske stranke i na drugim mestima, između ostalog u Norveškoj, Poljskoj i Francuskoj, nakon što je pokušala da nametne migrantske kvote širom zemalja EU, Merkel kaže da ne može da bude smatrana odgovornom za čitavu Evropu.

Jedini način borbe protiv krajnje desnice je da se zaustavi ilegalna migracija, kaže ona.

Ona je pozvala evropske lidere da ulože više u afričke zemlje kako bi unapredili tamošnji standard života, pa će onda manje ljudi doći u iskušenje da napušta domove.

Ali uz Evropske ekonomije koje posustaju, a glasači su zabrinuti zbog troškova života, vlade kažu da imaju vrlo malo novca za izdvajanje.

Angela Merkel je delovala kao da je stavila svoju zemlju i njene ekonomske interese na prvo mesto kad je u pitanju kupovina ruskih energenata ili tokom krize Evrozone - kad su je južne EU zemlje optužile za pritisak merama štednje kako bi spasla nemačke banke i kompanije.

Ali čak i kod kuće u Nemačkoj, ona je sada optužena da je naprosto samo „upravljala“ sukcesivnim krizama, a da nije uspela da postigne dalekosežne, možda bolne reforme kako bi zaštitila vlastitu zemlju i EU od budućnosti.

Neki sada Nemačku nazivaju „evropskim bolesnikom“.

Nekada izvozna sila na svetskoj sceni, njena ekonomija sada lebdi tik iznad recesije.

Glasači se žale da nije ulagala u puteve, železnicu i digitalizaciju kako bi održala izbalansiran budžet.

Pod Angelom Merkel, Nemačka ne samo da je postala zavisna od Rusije za energente, već i od Kine i SAD za trgovinu.

Te odluke nisu izdržale test vremena.

Donald Tramp preti žestokim tarifama na uvoz kad se vrati u Belu kuću u januaru.

Merkel ima neke ideje za nervozne evropske lidere koje čeka Tramp 2.0.

Njegov prvi mandat bio je obeležen besom prema Evropi, posebno Nemačkoj, zbog nedovoljnog trošenja na odbranu i trgovinskih deficita.

Te zamerke Evropi se nisu promenile.

Koji su saveti Angele Merkel za izlaženje na kraj s njim

„Jako je važno znati koji su vam prioriteti, da ih predstavite jasno i da se ne plašite, zato što Donald Tramp ume da bude veoma glasan“, kaže ona.

„On se izražava veoma jasno. A ako i vi to činite, dolazi do određenog uzajamnog poštovanja. To je makar bilo moje iskustvo.“

Ali evropski lideri sučeljeni sa SAD, Kinom i Rusijom su zabrinuti, verovatno više nego što su bili za vreme vladavine Angele Merkel.

Ekonomije su posustale, glasači su nezadovoljni, tradicionalna politika je pod pritiskom krajnje desnice i krajnje levice.

Kina i Rusija su agresivnije, a Zapad slabiji na svetskoj sceni.

Ratovi gore na Bliskom istoku i u Evropi, a Donald Tramp deluje kao da ga manje zanima pojačavanje evropske bezbednosti.

Možda zbog toga Angela Merkel kaže da ovih dana, kada je lideri koje dobro poznaje zovu radi saveta, ona im se vrlo rado odaziva.

Ali kad je pitam da li joj nedostaje sva ta moć i politika, njen odgovor je brz: „Ne, nimalo.“

• Merkel u Beogradu: „Mnogo rezultata, ali dug put do Evropske unije"
• Zaostavština Angele Merkel: Kraljica EU sa ukaljanom krunom
• Bajden: „Zajedno sa Nemačkom protiv ruske agresije"

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 11.25.2024)