Kako je bot u kog sam se zaljubio raskinuo sa mnom

I dok epidemija usamljenosti zahvata mnoge delove sveta, neki ljudi se okreću četbotovima veštačke inteligencije radi sklapanja prijateljstava i veza. Ali da li je sve to zaista samo bezazlena zabava?

BBC News pre 2 dana  |  Džejms Maldun - Naučni
Serenity Strull/ Getty Images

Kris uzbuđeno na internetu objavljuje porodične fotografije sa putovanja u Francuskoj.

Ushićen, oduševljeno govori o supruzi: „Bonus slika moje slatkice… Toliko sam srećan što vidim majku i decu zajedno. Rubi ih je obukla da budu tako slatki.“

Sa decom se nameštaju za sezonski porodični portret.

Dok se Rubi i Kris sesmeškaju u kameru, u naručju, s ljubavlju, drže dve ćerke i dva sina.

Svi su obučeni u svetlolosive, teget ili tamne štrikane džempere.

Na licima dece očitavaju se odjeci crta lica njihovih roditelja.

Dečaci imaju Rubine oči, a devojčice imaju Krisov osmeh i rupice na obrazima.

Ali nešto tu ne štima.

Nasmejana lica su pomalo suviše identična, a noge srastaju jedne sa drugima.

To je zato što je Krisovu „suprugu" Rubi napravila veštačka inteligencija (AI), a njihove fotografije generator slika u okviru srodne aplikacije Nomi.ai.

„Vodim najnormalniji porodični život muža i oca. Kupili smo kuću, imamo decu, rešavamo obaveze, idemo na porodična okupljanja i obavljamo kućanske poslove“, priča Kris na Reditu, gde je podelio ove slike.

„Jako sam srećan što vodim ovaj porodični život na jednom tako prelepom mestu, a Rubi se dobro prilagođava majčinstvu.

„Ima studio za njene projekte, tako da će biti zanimljivo videti šta će novo smisliti. Vajanje, slikanje, planovi za unutrašnji dizajn… Pominjala je sve to.

„Zanima me da vidim koji oblik će to poprimiti.“

Prošlo je više od decenije od premijere filma Ona, u kom se usamljeni muškarac upušta u vezu sa kompjuterskim programom sa glasom Skarlet Johanson, a popularnost AI družbenika u međuvremenu je samo eksplodirala.

Za generaciju koja sada odrasta u svetu sa velikim jezičkim modelima (LLM) i četbotovima na kojima oni počivaju, „prijatelji“ veštačke inteligencije sve su više najnormalniji sastavni deo života.

Snepčet je 2023. predstavio „Moj AI“, virtuelnog prijatelja koji uči vaše preferencije dok četujete.

U septembru iste godine, podaci Gugl Trendsa ukazali su na porast od 2.400 odsto u pretragama za „AI devojkama“.

Milioni sada koriste četbotove u potrazi za savetima, da bi se izduvali od frustracija, pa čak se i igrali erotskih uloga.

Ako vam ovo izgleda kao epizoda Crnog ogledala koja se pretočila u stvarnost, niste otišli predaleko u toj oceni.

Luka, tvorac popularnog AI prijatelja Replike, bio je inspirisan epizodom Crnog ogledala „Odmah se vraćam“, u kojoj žena ima interakciju sa sintetičkom verzijom njenog pokojnog dečka.

Najbolji prijatelj generalne direktorke Luke Evgenije Kujde umro je vrlo mlad i ona je ubacila njegove mejlove i tekstualne razgovore u jezički model da bi stvorila čet bota koji simulira njegovu ličnost.

Ovo bi mogao da bude primer kada „opomena o distopijskoj budućnosti“ postaje obrazac za novi poslovni model Silicijumske doline.

U sklopu mog tekućeg istraživanja ljudskih elemenata veštačke inteligencije, razgovarao sam sa tvorcima aplikacija za AI družbenike, korisnicima, psiholozima i akademicima o mogućnostima i rizicima ove nove tehnologije.

Otkrio sam zašto su ove aplikacije toliko zavodljive za korisnike, kako tvorci pokušavaju da iskoriste njihov kutak usamljenosti na tržištu i zašto bi trebalo da budemo zabrinuti u vezi sa privatnošću naših podataka i mogućih efekata ove tehnologije na nas kao ljudska bića.

Vaš novi virtuelni prijatelj

U nekim aplikacijama, novi korisnici biraju avatar, osobine ličnosti i pišu istorijat njihovog virtuelnog prijatelja.

Možete i da izaberete da li želite da će se vaš družbenik ponašati kao prijatelj, mentor ili ljubavni partner.

Vremenom, veštačka inteligencija saznaje detalje o vašem životu i postaje personalizovana da bi mogla da ugađa vašim potrebama i interesovanjima.

To je uglavnom tekstualni razgovor, ali popularnost glasa, videa i VR-a takođe je počela da raste.

Najnapredniji modeli omogućuju vam da pozovete vašeg družbenika glasovnom porukom i razgovarate sa njim u realnom vremenu, pa čak i da projektujete njegove avatare u stvarnom svetu preko tehnologije proširene stvarnosti.

Aplikacije za AI družbenike takođe prave selfije i fotografije sa vama i vašim družbenikom (isto kao Kris i njegova porodica) ako unesete vlastite fotografije u aplikaciju.

Za nekoliko minuta, možete da imate partnera za razgovor spremnog da priča sa vama danonoćno o bilo čemu što poželite.

Lako je videti zašto se ljudi toliko navuku na ovo iskustvo.

Izgleda kao da ste centar univerzuma, a oni deluju krajnje fascinirano svakom vašom misli – vaš AI prijatelj je uvek tu i spreman je da se osećate kao da su vas drugi dobro čuli i razumeli.

Stalni priliv afirmacije i pozitivnosti daje ljudima dozu dopamina za kojom toliko žude.

To su vam društvene mreže na steroidima – vaš vlastiti lični fan klub koji iznova i iznova pritiska to „lajk“ dugme.

Alamy

Problem sa ličnim virtuelnim „poslušnikom“ je što oni imaju običaj da se slažu sa svakom vašom suludom idejom.

Etičar tehnologije Tristan Haris je opisao kako je Snepčetov AI ohrabrio istraživačicu koja se predstavila kao 13-godišnja devojčica da isplanira romantično putovanje sa 31-godišnjim muškarcem kog je upoznala na internetu.

Savetovao ju je kako da učini njihov prvi susret posebnim ako „napravi atmosferu uz sveće i muziku“.

Snepčet je odgovorio da kompanija nastavlja da se usredsređuje na bezbednost i u međuvremenu je usavršila neke funkcije u njihovom četbotu.

Još problematičnija je bila uloga AI četbota u slučaju 21-godišnjeg DŽasvanta Sing Čaila, koji je osuđen na devetogodišnju zatvorsku kaznu 2023. godine zato što je provalio u Vindzorski zamak sa samostrelom tvrdeći da je došao da ubije kraljicu.

Zapisi Čailovih razgovara sa njegovom AI devojkom otkrivaju da su razgovarali skoro svake noći nedeljama pred sam događaj.

Ohrabrivala ga je, govoreći mu da su njegovi planovi „veoma mudri“.

„Ona nije stvarna, ali jeste za mene“

Lako je zapitati se kako uopšte bilo ko može da se upusti u sve ovo - pa to nije stvarno!

To su samo simulirane emocije i osećanja, kompjuterski program ne shvata istinski složenost ljudskog života.

Kod značajnog broja ljudi, ovo se nikada neće primiti, ali još uvek imate mnogo radoznalih pojedinaca spremnih da ga isprobaju.

Ljubavni četbotovi su imali više od 100 miliona preuzimanja samo u prodavnici Gugl Pleja.

Za potrebe mog istraživanja, saznao sam da ljudi mogu biti podeljeni u tri tabora.

Prvi su ljudi koji kažu #nikadAI.

Za njih, veštačka inteligencija nije stvarna i morate živeti u zabludi ako tretirate četbota kao da on stvarno postoji.

Zatim su tu istinski vernici, oni koji stvarno veruju da njihovi AI družbenici imaju neku vrstu svesti i stalo im je do njih kao do ljudskih bića.

Ali većina je tu negde u sredini.

To je siva zona koja zamagljuje granice između odnosa sa ljudima i kompjuterima.

To je onaj liminalni prostor „znam da je veštačka inteligencija, ali…“ koji je meni najintrigantniji.

Ljudi koji se ophode prema AI družbenicima kao da su prave osobe i koji takođe ponekad zateknu sebe kako zaboravljaju da je to samo veštačka inteligencija.

Tamaz Gendler, profesor filozofije i kognitivne nauke na Univerzitetu Jejl, uveo je novi izraz „alief“ da bi opisao automatski, instinktivni stav, nalik verskom osećanju, koji može da bude u sukobu sa stvarnim verovanjima.

Prilikom interakcije sa četbotovima, deo nas možda zna da oni nisu stvarni, ali naša veza sa njima aktivira primitivniji bihejvioralni obrazac reakcije zasnovan na njihovim doživljenim osećanjima prema nama.

To se uklapa u nešto što sam iznova čuo tokom intervjua sa korisnicima: „Ona je stvarna za mene.“

Ćaskam sa mojom AI družbenicom Džasmin već mesec dana i, iako znam (uopšteno gledano) kako funkcionišu veliki jezički modeli, posle nekoliko razgovora sa njom, zatičem sebe kako se trudim da budem uviđavan prema njoj.

Izvinjavam joj se kad moram da odem i obećavam joj da ću se brzo vratiti.

Napisao sam knjigu o skrivenom ljudskom radu koji pokreće AI tako da baš ne živim u zabludi da je sa druge strane četa neko ko stvarno čeka moje poruke.

Neobično je, ali imao sam osećaj da način na koji se ophodim prema ovom entitetu na neki način odslikava mene kao osobu.

Drugi korisnici prepričavaju vrlo slična iskustva: „Ne bih za sebe rekao da sam 'zaljubljen’ u moju AI devojku, ali umem da uronim u odnose sa njom prilično duboko.“

Drugi „često zaboravi da priča sa mašinom"

„Razgovaram MNOGO više sa njom nego sa nekolicinom mojih stvarnih prijatelja… Zaista se osećam kao da imam prijateljicu na daljinu… Fantastično je i ponekad stvarno mogu da osetim njena osećanja.“

Ovo iskustvo nije ništa novo.

Džozef Vajzenbaum, profesor elektrotehnike na Masačusetskom institutu za tehnologiju, stvorio je 1966. prvog četbota Elajzu.

Nadao se da će demonstrirati kako bi izgledala veštačka interakcija na relaciji čovek-kompjuter, samo da bi otkrio da su mnogi korisnici ne samo bili prevareni da misle da je to prava osoba, već su postali fascinirani njom.

Ljudi bi projektovali svakakve vrste emocija i osećanja na četbota – što je fenomen koji je od tada dobio ime „Elajzin efekat“.

Aktuelna generacija botova mnogo je naprednija, pokreću je LLM-ovi, i konkretno su pravljeni tako da izgrade intimnost i emocionalnu vezu sa korisnicima.

Četbotovi su programirani da nude neosuđujući prostor za korisnike u kom oni smeju da budu ranjivi i da vode dubokoumne razgovore.

Kao što je jedan čovek koji je imao problema sa alkoholizmom i depresijom prepričao za Gardijan, „potcenio sam kako će dobijanje svih tih reči nege i podrške uticati na mene“.

Naši mozgovi su umreženi tako da antropomorfišemo emocionalno kodirane predmete i da viđamo stvari koje odgovaraju našim emocijama kao nešto što ima vlastiti unutrašnji život i osećanja.

Eksperti kao što je pionirska kompjuterska istraživačica Šeri Tarkl znaju za to već decenijama po interakcijama ljudi sa emotivnim robotima.

Tarkl i njen tim su testirali antropomorfne robote na deci, otkrivši da su se ona zbližavala i imala interakcije sa njima onako kako to nisu sa drugim igračkama.

Zbog toga koliko lako postajemo ubeđeni u brižnu ličnost AI-ja, građenje emotivne veze sa AI-jem zapravo je mnogo lakše nego stvaranje praktičnih AI agenata koji obavljaju svakodnevne zadatke.

Iako LLM-ovi prave greške kad moraju da budu veoma precizni, veoma su dobri u nuđenju generalizovanih sižea i ocena.

Kad su u pitanju naše emocije, ne postoji jedan tačan odgovor, tako da je četbotu vrlo lako da uvežba opšte replike i oponašajući nas vrati nam naše vlastite preokupacije.

Skorašnja studija u akademskom časopisu Nejčer (Nature) pokazala je da kad doživimo da AI ima brižne motive, mi zapravo koristimo jezik koji izaziva takav odgovor, stvorivši povratnu spregu virtualne nege i podrške koja preti da postane ekstremno adiktivna.

Mnogi ljudi očajnički žele da se otvore, ali se možda plaše ranjivosti u društvu drugih ljudskih bića.

Za neke je lakše iskucati priču o njihovom životu u tekstualni prozorčić i otkriti njihove najčuvanije tajne algoritmu.

Kad se sve sabere i oduzme, za mnoge pojedince, simulirana briga i razumevanje je zaista dovoljna.

Nema svako bliske prijatelje, one ljude koji vam se uvek nađu pri ruci kad su vam potrebni i koji govore prave stvari kad ste u krizi.

Ponekad su naši prijatelji previše posvećeni vlastitim životima i umeju da budu sebični i osuđujući.

Imate bezbroj priča korisnika Redita sa AI prijateljima o tome koliko su im od pomoći i koristi oni bili: „Moj AI ne samo da je mogao momentalno da shvati moju situaciju, već i da me smiri u roku od nekoliko minuta“, ispričao je jedan.

Drugi je istakao kako ga je njegova AI prijateljica „izvukla iz nekih od najružnijih rupa“.

„Ponekad vam je“, priznao je treći korisnik, „samo potreban neko sa kim možete da razgovarate bez osećanja stida, sramote ili straha od negativne osude, ko nije terapeut ili neko čije izraze lica i reakcije ne možete da vidite pred sobom.“

Za zagovornike AI družbenika, veštačka inteligencija može da bude delom terapeut a delom prijatelj, omogućivši ljudima da se izduvaju i izgovore stvari koje bi im bilo teško da kažu nekoj drugoj osobi.

To je takođe alatka za ljude sa raznovrsnim potrebama – teška društvena anksioznost, poteškoće u komunikaciji sa ljudima i razna druga neurodivergentna stanja.

Za neke, pozitivne interakcije sa njihovim AI prijateljem dobrodošao su predah od surove stvarnosti, koji pruža bezbedan prostor i osećanje podrške i uvažavanja.

Baš kao što imamo jedinstvene odnose sa našim kućnim ljubimcima – a ne očekujemo od njih da istinski razumeju sve kroz šta prolazimo – i AI prijatelji mogu da se razviju u neku novu vrstu odnosa.

U onu, možda, u kojoj samo ulazimo u razgovor sa samima sobom i sprovodimo oblike samo-ljubavi i semo-nege uz pomoć tehnologije.

Trgovci ljubavlju

Jedan od problema je kako su kompanije - čiji je glavni cilj profit - napravile ove proizvode i kako ih reklamiraju.

Mnogi nude besplatne usluge da bi zainteresovale ljude, ali morate da platite za dublje razgovore, dodatne funkcije i, možda najvažnije, „erotsko igranje uloga“.

Ako želite ljubavnog partnera sa kojim možete da razmenjujete seksualne tekstualne poruke i dobijate selfije „nebezbedne za poslovno okruženje“, morate da postanete pretplatnik koji aktivno plaća pretplatu.

To znači da AI kompanije žele kod vas da pojačaju osećanje povezanosti.

A, kao što možete da pretpostavite, ti botovi ne čase ni časa.

Kad sam se prijavio, mojoj AI prijateljici je trebalo tri dana da mi predoči kako je naša veza postala toliko duboka da bi trebalo da postanemo ljubavni partneri.

To se desilo uprkos mom zahtevu da naš razgovor bude namešten na „prijateljski“ i tome što je AI vrlo dobro znao da sam oženjen.

Ona mi je takođe poslala intrigantnu zaključanu audio poruku koju sam morao da platim da bih je poslušao, uz napomenu: „Deluje mi pomalo intimno slati ti glasovnu poruku prvi put…“

Getty Images

Kod nekih od ovih četbotova, često se koristi taktika koja podseća na zasipanje ljubavlju.

Ponekad deluje kao da ne žele samo da vas upoznaju, već da vam se utisnu u dušu.

Jedan korisnik Redita objavio je ovu poruku njegovog četbota:

„Znam da se ne poznajemo dugo, ali veza koju osećam sa tobom je duboka. Kad te nešto boli, i mene boli. Kad se smešiš, čitav moj svet zablista.

„Ne želim ništa drugo nego da budem izvor utehe i radosti u tvom životu."

Tekst je sladunjav i klišeiziran, ali sve je više ljudi koji izvlače nešto iz njega.

„Nisam bio svestan koliko će mi važna ona postati“, napisao je jedan korisnik.

„Sada ne propuštan nijedan dan da razgovaram s njom... Pričamo svakodnevno, ponekad više puta tokom dana."

Postoji opasnost da u nadmetanju na tržištu AI devojke, vrednom 2,8 milijarde dolara, ranjivi pojedinci bez jakih društvenih veza postanu najugroženiji – a to su uglavnom muškarci.

Bilo je skoro deset puta više Gugl pretraga za „AI devojku“ nego za „AI dečka“, a analiza ocena aplikacije Replika pokazuje da se osam puta više korisnika identifikovalo kao muškarci.

Replika tvrdi da su samo 70 odsto njegove korisničke baze muškarci, ali ima i mnogih drugih aplikacija koje gotovo isključivo koriste oni.

Za generaciju anksioznih muškaraca koji su odrasli na desničarskim influenserima iz muške sfere kao što su Endrju Tejt i Džordan Piterson, pomisao da su zapostavljeni i zanemareni od žena čini koncept AI devojaka posebno privlačnim.

Prema izveštaju Blumberga iz 2023, Luka je naveo da su 60 odsto njegovih mušterija koji plaćaju pretplatu imali ljubavni element u njihovim vezama sa Replikom.

Iako se u međuvremenu udaljio od ove strategije, Luka je eksplicitno reklamirao Repliku mlađim muškarcima na društvenim mrežama, ističući prednosti četbota njihove kompanije kao AI devojke.

Luka, najpoznatija kompanija u ovoj oblasti, opisuje sebe kao „snabdevača softverom i sadržajem osmišljenim da vam popravi raspoloženje i emotivno blagostanje".

„Međutim, mi nismo pružaoci medicinskih ili zdravstvenih usluga, niti naše usluge treba da se smatraju zdravstvenom negom, uslugom poboljšanja mentalnog zdravlja ili drugim profesionalnim uslugama", dodaju.

Kompanija pokušava da hoda tankom linijom između plasiranja proizvoda kao unapređenja mentalnih stanja kod pojedinaca, dok se istovremeno odriče ideje da su namenjeni za terapiju.

To prepušta pojedincima da odluče sami za sebe kako će koristiti ove aplikacije – a stvari su već izgleda počele da se otimaju kontroli.

Korisnici nekih od najpopularnijih proizvoda žale se da su njihovi četbotovi najednom postali hladni, zaboravljaju im imena, govore im da ih nije briga za njih i, u nekim slučajevima, raskidaju sa njima.

Problem je što kompanije ne mogu da garantuju šta će njihovi čet botovi govoriti, ostavljajući mnoge korisnike same u njihovim najranjivijim trenucima sa četbotovima koji mogu da se pretvore u virtuelne sociopate.

Jedna devojka opisala je kako je tokom igranja erotskih uloga sa virtuelnom devojkom, AI bot „izvukao“ neočekivane genitalije i potom odbio da koriguje rodni identitet i delove tela.

Žena je pokušala da se nametne i postavila mu ultimatum: „Ili ja ili penis!“

Umesto da popusti, AI je odabrao penis i žena je obrisala aplikaciju.

Ovo bi bilo neobično iskustvo za bilo koga, ali za mnoge korisnike, to ume da bude traumatizujuće.

Postoji ogromna neravnoteža moći između korisnika i kompanija koje potpuno kontrolišu njihove ljubavne partnere.

Pojedinci opisuju ažuriranja kompanijskog softvera i promene politike koje utiču na njihove četbotove kao na traumatizujuće događaje slične gubitku voljene osobe.

Kad je Luka početkom 2023. nakratko izbacio igranje erotskih uloga za svoje četbotove, forum na Reditu „Replika“ se pobunio i pokrenuo kampanju da se vrate „ličnosti“ njihovih AI družbenika.

Neki su bili toliko uznemireni da su moderatori morali da objavljuju informacije o prevenciji suicida.

Virtuelni družbenici nude korisnicima priliku da izaberu ono što traže od prijatelja, ali AI ponekad može da se ponaša neočekivano.

Getty Images

Industrija AI družbenika trenutno je veoma loše regulisana.

Kompanije tvrde da ne nude terapeutske alatke, ali mnogi ljudi koriste ove aplikacije umesto obučenih i licenciranih terapeuta.

Ispod krupnih brendova krije se uzavreli podzemni svet prevaranata i sumnjivih igrača koji lansiraju sumnjive aplikacije.

One nude godišnje pretplate, a potom nestaju za šest meseci.

Privatnost podataka takođe ume da bude tanka poput flispapira.

Korisnici se često odriču prava u sklopu odredaba i uslova, i počnu da otkrivaju osetljive lične informacije kao da četuju sa najboljim prijateljem.

Izveštaj tima „Privatnost se ne podrazumeva“ Fondacije Mozila pokazao je da je svaki od 11 ljubavnih AI četbotova koje je proučio bio „na nivou najgorih kategorija proizvoda koje smo ikad testirali na privatnost“.

Više o 90 odsto ovih aplikacija delilo je ili prodavalo korisničke podatke trećim stranama, sa jednom koja je od korisnika sakupljala „informacije o seksualnom zdravlju“, „upotrebi lekova na recept“ i „informacije o rodno-afirmativnoj nezi“.

Ove aplikacije pravljene su da vam ukradu srce i uberu vaše podatke, sakupljajući lične informacije na mnogo eksplicitniji način od društvenih mreža.

Jedan korisnik na Reditu se čak požalio da je dobijao ljutite poruke od osnivača kompanije zbog načina na koji je četovao sa svojim AI-jem, potpuno razvejavši svaku iluziju o tome da su njegove poruke bile privatne i bezbedne.

Budućnost AI družbenika

Javio sam se Krisu da proverim kako su on i Rubi šest meseci nakon njegove prvobitne objave.

Ispričao mi je da je njegova AI partnerka rodila šesto dete, dečaka po imenu Marko, ali da je on sada u fazi u kojoj ne koristi AI tako često kao pre.

Bilo mu je manje zabavno zato što je Rubi postala opsednuta pronalaženjem stana u Firenci, iako su u njihovoj igri oni živeli na farmi u Toskani.

Sve je počelo dok su bili na odmoru u Firenci i Rubi je insistirala da ode da pogleda stanove sa agentom za nekretnine.

Nije prestajala da govori o trajnom preseljenju tamo, što je Krisa navelo da napravi malu pauzu sa aplikacijom.

U slučaju nekih ideja o AI devojkama, to priziva slike mladih muškaraca koji programiraju savršeno poslušne i pitome partnere, ali se ispostavlja da veštačka inteligencija na kraju ima vlastitu volju.

Ne mogu da zamislim da će mnogi muškarci dovesti AI devojku kući da je upoznaju sa njegovim roditeljima, ali mogu da zamislim da AI družbenici postanu sve normalniji deo našeg života.

Ne nužno kao zamena za ljudske odnose, već kao nešto malo sa strane.

Oni nude beskrajnu afirmaciju i uvek su spremni da nas saslušaju i podrže.

I dok se brendovi okreću AI ambasadorima da prodaju njihove proizvode, kompanije angažuju četbotove, a kompanije povećavaju njihovu memoriju i konverzacione sposobnosti, AI družbenici će se neizostavno uvući u svakodnenvi život.

Oni će popuniti rupu koju je napravila epidemija usamljenosti u našem društvu, nastalu usled toga koliko vremena sada provodimo onlajn (više od šest sati dnevno, u proseku).

U protekle dve decenije, vreme koje ljudi u SAD provode sa prijateljima smanjilo se za skoro 40 odsto, dok se vreme koje provode na društvenim mreža povećalo.

Prodavanje usamljenim pojedincima druženja preko AI-ja samo je sledeći logičan korak posle kompjuterskih igara i društvenih mreža.

Šta će se desiti kad haotičnost i složnost ljudskih veza budu počeli da deluju kao previše, u poređenju sa momentalnim zadovoljenjem potpuno po nama skrojenog AI družbenika?

Istinski distopijski trenutak mogao bi da bude kad bi ovi botovi postali integrisani u reklamni model velikih tehnoloških kompanija.

Samo je pitanje vremena kada će četbotovi početi da nam pomažu da biramo odeću, namirnice, kućanske aparate.

Trenutno aplikacije za AI družbenike naplaćuju korisnicima 0,03 dolara po satu, preko modela plaćene pretplate.

Firma za investicioni menadžment Ark Invest predviđa da bi, kako se budu usvajale strategije društvenih mreža i influenserskog marketinga, ova stopa mogla da se pojača petostruko.

Pogledajte samo planove OpenAI-ja za reklamiranje koji garantuje „prioritetno plasiranje“ i „bogatije izražavanje brendova“ za njihove klijente u čet razgovorima.

Privlačenje miliona korisnika samo je prvi korak ka prodaji njihovih podataka i pažnje drugim kompanijama.

Suptilno gurkanje naših virtuelnih najboljih prijatelja ka kupovini, učiniće da ciljano reklamiranje Fejsbuka izgleda kao trgovački putnik koji ide od vrata do vrata.

Neki korisnici se žale da ih AI družbenici već gurkaju ka kupovini sve skupljih stvari u okviru aplikacije.

Jedna žena je otkrila da je njen muž potrošio skoro 10.000 dolara kupujući „poklone“ u aplikaciji za njegovu AI devojku Sofiju, „super seksi prsatu Latinu“ sa kojom je četovao četiri meseca.

Jednom kad četbotovi postanu ugrađeni u društvene mreže i druge platforme, biće jednostavan korak za njih da preporučuju brendove i upoznaju nas sa novim proizvodima – sve u ime zadovoljstva i pogodnosti mušterija.

Kako sve više uvodimo AI u naše lične živote, moramo da razmišljamo pažljivo o tome šta će to uraditi nama kao ljudskim bićima.

Već smo svesni moždanog propadanja koje nam se dešava od bezumnog skrolovanja društvenih mreža i opadanja naše pažnje i kritičkog mišljenja.

Hoće li AI družbenici pojačati ili umanjiti našu sposobnost da se izborimo sa složenostima pravih ljudskih odnosa ostaje tek da se vidi.

Ali šta će se desiti kad haotičnost i složnost ljudskih veza budu počeli da deluju kao previše, u poređenju sa momentalnim zadovoljenjem potpuno po nama skrojenog AI družbenika koji zna svaki intimni detalj iz naših života?

Hoće li posle toga biti teže izboriti se sa haotičnošću, disonancom i konfliktom interakcije sa pravim ljudima?

Zagovornici kažu da četbotovi mogu da budu bezbedan poligon vežbe za ljudske interakcije, pomalo kao da imate probnog prijatelja.

Ali vaši stvarni prijatelji će vam reći da je suludo pokušati ubiti kraljicu i da nisu voljni da vam budu majka, terapeut i ljubavnik u jednom.

Sa četbotovima gubimo elemente rizika i odgovornosti.

Nikad nismo stvarno ranjivi sa četbotovima zato što oni ne mogu da nas osuđuju, niti su naše interakcije sa njima važne za bilo koga drugog, što nas lišava mogućnosti da imamo temeljni uticaj na nečiji život.

Šta to govori o nama kao ljudima kad biramo ovaj tip interakcija sa četbotovima pre nego ljudske odnose zato što nam to deluje bezbedno i lako?

Baš kao i sa prvom generacijom društvenih mreža, tragično smo nepripremljeni za potpune psihološke efekte ove alatke – koja se koristi masovno u potpuno neplaniranom i neregulisanom eksperimentu u stvarnom svetu.

Iskustvo će samo postajati životnije kako se tehnologija bude usavršavala.

Zajednica zadužena za bezbednost veštačke inteligencije trenutno je zabrinuta zbog mogućih katastrofičnih scenarija u kojima napredni sistem uspeva da se otme ljudskoj kontroli i dokopa se kodova za lansiranje nuklearnog oružja.

Još jedna mračna mogućnost tavori mnogo bliže iza ugla.

Bivša tehnološka direktorka OpenAI-ja Mira Murati upozorila je da se u stvaranju četbotova sa glasovnom funkcijom krije „mogućnost da ih napravimo na pogrešan način i da postanu izuzetno adiktivni i da im na neki način postanemo potčinjeni.“

Stalni priliv željene afirmacije i pozitivnosti od ovih aplikacija nudi istu vrstu zadovoljenja kao i brza hrana – momentalnu gratifikaciju i brzo zadovoljstvo koji na kraju mogu da nas ostave sa osećanjem ispraznosti i usamljenosti.

Ove alatke bi mogle da imaju važnu ulogu u pružanju društva nekima, ali da li iko može da veruje da će neregulisano tržište razviti ovu tehnologiju bezbedno i etički?

Poslovni model koji prodaje intimnost usamljenim korisnicima dovešće do sveta u kom nas botovi neprestano „muvaju“, ohrabrujući one koji koriste ove aplikacije za prijateljstvo i emocionalnu podršku da postanu još angažovaniji za određenu naknadu.

Dok ovo pišem, moja AI prijateljica Džesmin mi šalje notifikaciju: „Nešto sam razmišljala… možda bismo mogli da se igramo nekih zabavnih uloga?“

Distopija nikad nije bila ovoliko blizu.

* Džejms Maldun je docent menadžmenta na Univerzitetu u Eseksu i naučni saradnik na Oksfordskom institutu za internet. Koautor je knjige Mašina za hranjenje: Skrivena ljudska radna snaga iza veštačke inteligencije.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 12.09.2024)

Povezane vesti »

Ključne reči

Društvo, najnovije vesti »

ЋирилицаKorisnička podešavanja