Novi sirijski vođa je politički verziran, ali hoće li uspeti da održi obećanja - analiza BBC urednika

Kad sam napustio London pre skoro dve nedelje nakon što je pobunjenička koalicija zauzela Alepo - fascinantna pobeda zasenjena onim što je usledilo posle - mislio sam da ću izveštavati iz grotla zahuktalog rata.

Grupa poznata kao Hajat Tahrir al-Šam, iliti HTS, čistila je sve pred sobom, ali sam pretpostavio da će se režim boriti, jer to nije prestajao da radi ni kad je počeo da gubi uporište u godinama pre nego što su Rusi intervenisali 2015. godina bombardujući sirijska sela i gradove i pretvarajući ih u ruševine.

Skoro deceniju kasnije, bilo je očigledno da su ruski, iranski i libanski saveznici Bašara al Asada morali da se bave drugim ratovima.

Ali, iako se režim mučio sa nevoljnim regrutima, uvek je mogao da nađe Sirijce spremne da se bore i poginu, čak i na vrhuncu rata nakon 2011. godine, kad su pobunjenici kontrolisali veći deo Damaska izvan centra grada i put za Bejrut.

• Sirija nije pretnja svetu, kaže vođa pobunjenika Ahmed al-Šara za BBC
• Ko je vođa sirijskih pobunjenika Abu Muhamed al-Džavlani
• Lider HTS-a nije jedini igrač u budućnosti Sirije koja se ubrzano menja

Posećivao sam mnogo puta te ljude na prvoj liniji fronta.

Mnoge od najefikasnijih jedinica vodili su oficiri iz Asadove vlastite alavitske zajednice.

U Alepu oko 2015. godine, alavitski general je delio čaše savršeno destilovanog araka, sipanog iz flaša u kojima se nekada nalazio Džek Denijels.

Ponosno je govorio da arak, alkoholno piće od anisa popularno širom Bliskog istoka, potiče iz Asadovog porodičnog rodnog mesta u brdima iza luke Latakije.

Ispred je njegova jedinica tukla po istočnom delu grada pod kontrolom pobunjenika.

Nisu svi oni bili alaviti.

U Džobaru, distriktu na ivici centralnog Damaska, hrišćanski oficir lojalan Asadu iz Sirijske arapske vojske poveo me je kroz tunele koje su iskopali ispod ruševina da bi napadali pobunjenike.

Pričao je kako su pobunjenici takođe kopali tunele i kako bi se ponekad probili jedni kod drugih, ubijajući se u mraku.

Mladić je imao raspeće istetovirano na zglobu i još jedno koje mu je visilo oko vrata, i govorio je o tome kako mora da se bori da bi zaštitio vlastitu zajednicu od džihadističkih ekstremista na drugoj strani.

Moj instinkt o borbenom duhu Asadove desetkovane grupe lojalista nije mogao biti pogrešniji.

U subotu 7. decembra, otišao sam na spavanje nakon što sam čuo da je pao Homs.

Kad sam se probudio, Bašar al-Asad je već bio na putu za Rusiju, a pobunjenički borci počeli su da slave na ulicama Damaska.

Ispalili su više metaka u vazduh iz slavlja nego iz besa na Asadove lojaliste, koji su bežali da bi spasli živote.

Video sam kolonu sa stotinama automobila koji su čekali da napuste zemlju na granici sa Libanom, punih razočaranih, poraženih ljudi i preplašenih porodica.

Vojnici su listom odbacivali uniforme i oružje ne ispalivši nijedan metak i odlazili kući.

Asadov režim se raspao, izjeden korupcijom, surovošću i brutalnim nipodaštavanjem života Sirijaca.

Čak ni Asadova vlastita alavitska zajednica nije se više borila za njega.

Zbog toga sam u četvrtak uveče ove nedelje, umesto da se skrivam od granata i metaka na ledenoj ulici Homsa ili Hame, kao što sam očekivao da ću raditi, hodao po mermernim hodnicima predsedničke palate u Damasku zajedno sa Ahmedom al-Šarom, de fakto vladarom Sirije.

On se odrekao uniforme i zamenio ratni pseudonim, Abu Muhamed al-Džolani, za pravo ime.

• Šta je sledeće za Siriju: Tri moguća scenarija
• Šta pad sirijskog predsednika Asada znači za svet
• Кakvi su odnosi Srbije i zemalja Bliskog istoka

Mnogi Sirijci sumnjaju u njegovu tvrdnju da je takođe zamenio stara džihadisitčka uverenja za tolerantniji oblik sirijskog verskog nacionalizma.

Istina je da je raskrstio sa Al Kaidom 2016. godine, posle duge karijere džihadističkog borca u Iraku i Siriji.

Ali, kao što sam otkrio u Asadovoj palati, Ahmed al-Šara, visoki, blagorečivi muškarac u ranim četrdesetim, nerado zalazi u detalje objašnjavajući kakvu to Siriju želi.

On odaje utisak izuzetno inteligentne i politički verzirane osobe.

Kao i mnogi drugi verzirani političari, često ne daje direktne odgovore na direktna pitanja.

Negirao je da želi da Sirija postane bliskoistočni Avganistan.

Talibani, kaže on, „vladaju plemenskim društvom. Sirija je potpuno drugačija."

Novi vladari Sirije poštovaće njenu kulturu i istoriju.

Kad sam ga pitao da li će žene imati slobode na koje su navikle ovde, on je rekao da su 60 odsto studenata na univerzitetima u Idlibu, njegovom uporištu, žene.

Ali pokušao je da izbegne odgovor na pitanje o obaveznom hidžabu za žene.

Damaskusom kolaju glasine o bradatim borcima HTS-a koji naređuju ženama da pokrivaju kosu.

Ukazao sam mu na to da je izbila velika svađa na društvenim mrežama nakon što je jedna žena zatražila da napravi selfi sa njim i navukla kapuljaču preko glave dok je pravila tu fotografiju.

Konzervativci su kritikovali Al Šaru zato što je pristao da pozira sa ženom koja nije deo njegove porodice.

Liberali su njenu kapuljaču doživeli kao mračno predskazanje budućnosti Sirije.

Ako je bio razdražen ovim pitanjem, nije to pokazao.

„Nisam je prisilio. Ali to je moja lična sloboda. Želim da se slikam na način koji mi odgovara. Nisam je prisilio. To nije isto kao da imate zakon koji se primenjuje širom zemlje. Ali postoji kultura u ovoj zemlji koju zakon mora da poštuje."

Al-Šara se pozivao na činjenicu da su mnogi Sirijci, i ne samo u većinskoj zajednici sunitiskih muslimana, pobožni.

Mnoge žene nose hidžab.

Poenta je u tome, rekli bi sekularni Sirijci, da može da se bira.

Za pola veka Asadove vladavine, Sirijci su razvili strategije opstanka koje su često podrazumevale skrivanje vlastitih osećanja i rađenja onoga što se očekuje od njih.

Šokirani, nervozni, sekularni Sirijci pokazali su mi snimke na telefonima masovnih molitvi ispred univerziteta kad su se studenti vratili tamo u prošlu nedelju.

Da li je to bila, pitali su se, prava pobožnost ili su mladi ljudi radili kako im se kaže zato što je ove bilo tako čitavih njihovih života?

Sve će to biti, rekao je Al Šara, pitanje za novi ustav o kom će odlučivati savet pravnih eksperta.

Kritičari Al-Šare ističu da kako stvari sada stoje, on je taj koji bira ko će ući u odbor za koji kaže da će pisati nove zakone, baš kao i novi ustav.

• Bašar al-Asad: Od oftalmologa u Londonu do autoritarnog predsednika Sirije
• Trinaest prelomnih tačaka za 13 godina građanskog rata u Siriji
• Nadam se da će Asad platiti, kaže majka tinejdžera čija smrt je potpirila sirijsku revoluciju 2011.

Ahmed al-Šara je najviše želeo da govori o ugnjetavanju naroda od starog režima.

„Sirijski problemi su mnogo veći od problema za koje se vi raspitujete. Polovina stanovništva je proterana iz Sirije i silom raseljena iz njihovih kuća.

„Gađali su ih bombama-buradima i nenavođenim glupim bombama i sa više od 250 hemijskih napada. Mnogi Sirijci su se udavili u moru pokušavajući da pobegnu u Evropu."

On priznaje da Sirijci nemaju šanse da počnu da se stabilizuju ili ponovo izgrade zemlju ako sankcije ne budu bile ukinute.

Sankcije su isprva bile usmerene protiv Asadovog režima.

Zadržati ih, rekao je on, značilo bi ponašati se prema žrtvi isto kao prema njenom ugnjetavaču.

On negira da je grupa koju predvodi teroristička organizacija, kao što je trenutni stav UN-a i većine najjačih zemalja sveta.

Posete stranih diplomata ukazuju na to da je promena i sankcija i terorističkog statusa moguća.

Bio je isključiv kad sam istakao da znam da su mu diplomate rekle da će promena tog statusa zavisiti od dokaza da će održati obećanje o poštovanju prava manjina i vođenju inkluzivnog političkog procesa.

„Ono što je meni važno je da mi sirijski narod veruje. Obećali smo sirijskom narodu da ćemo ih osloboditi ovog zločinačkog režima i to smo i učinili. To je ono što mi je prvo i jedino važno.

„Ne zanima me mnogo šta će o nama govoriti u inostranstvu. Nisam u obavezi da dokazujem svetu da radimo ozbiljno na poštovanju interesa našeg naroda u Siriji."

Za protekle dve nedelje, čuo sam kako mnogi Sirijci govore da žele da budu ostavljeni na miru dok pokušavaju da obnove zemlju.

To zvuči kao pusti san.

Rat je uništio veći deo zemlje, ali je i oduzeo Siriji njen suverenitet.

Bašar al-Asad je postao klijent Irana i Rusije, a iz zemlje je pobegao kad su oni prestali da ga podržavaju.

SAD se nalaze na severoistoku, da bi lovile ostatke Islamske države i da bi zaštitile kurdske saveznike.

Turska kontroliše veći deo severozapada i ima vlastitu miliciju koju predvode Arapi.

Postoje nagoveštaji da Turci, koji imaju bliske veze sa HTS-om, pripremaju nove napade na sirijske Kurde, koji imaju bliske odnose sa kurdskim separatistima u Turskoj.

Izrael, trenutno agresivniji nego što je bio godinama unazad, najizrazitije je iskoristio vakuum moći koji je zapazio u Siriji.

On nastavlja da bombarduje ostatke državne vojne infrastrukture i zauzima novu sirijsku teritoriju da bi je dodao na Golansku visoravan koju drži pod okupacijom od 1967. godine.

Izraelci, kao i uvek, opravdavaju vlastite postupke samoodbranom.

Specijalni izvestilac UN-a za Siriju Geir Pedersen mi je rekao da su izraelska dela „neodgovorna".

On kaže da Izrael ne sme da se ponaša na način koji bi mogao da „destabilizuje ovaj veoma, veoma krhki tranzicioni proces".

Ahmed al-Šara zna da ne može da se suprotstavi moći Izraela kome pomažu SAD.

„Sirija je iscrpljena od rata bez obzira na to da li je Izrael jak ili ne. Sirija mora da ojača i da se razvije. Mi nemamo planove za agresiju protiv Izraela. Sirija neće predstavljati pretnju po Izrael niti bilo koga drugog."

Agenda Ahmeda al-Šare je pretrpana.

Sirija je razrušena, a on kaže da želi da se njegova zemlja zaleči i da oživi, ali je prepuna izazova koji bi mogli da učine njegov zadatak nemogućim.

HTS nije jedina oružana grupa u Siriji, a ima onih koje žele da unište njegovu administraciju u povoju.

Neprijatelji HTS-a iz mreže Islamske države mogli bi da pokušaju sa destabilišućim napadima.

Želja koju Sirijci imaju za osvetom protiv Asadovih ubica - i samog bivšeg predsednika - mogla bi da eksplodira u destruktivni javni bes ako HTS ne uspe da pokaže da će pravda stići ljude koji su toliko dugo držali čizmu na sirijskih grlima.

Ahmed al-Šara, ispravno, doživljava Siriju kao tačku oslonca u srcu Bliskog istoka.

„Sirija je važna zemlja sa strateškom lokacijom, veoma uticajna u svetu, pogledajte samo kako je Amerika prisutna u njoj s jedne strane, Rusija s druge, a regionalne zemlje kao što su Turska, Iran i Izrael sa treće."

On kaže da je to razlog zašto bi spoljni svet trebalo da pomogne Siriji da se oporavi.

To je i razlog zašto moćne države možda neće dozvoliti da se to dogodi.

• Šta je Golanska visoravan i šta Izrael tamo radi
• Zloglasni zatvor u Siriji: Mapiranje Asadove „ljudske klanice"
• Ćelije, mine i tajni dosijei: BBC unutar prostorija sirijskih obaveštajnih službi

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 12.20.2024)