Нови Пазар у доба студентске блокаде: 'Е, они стварно постоје'

Зубато фебруарско сунце баца зраке на степениште и стубове двоспратне зграде на којој ћирилицом и латиницом пише „Државни универзитет&qуот;, док са прозора висе два транспарента.

На једном је крвава шака, а на другом број 15, који подсећа на жртве пада надстрешнице у Новом Саду, уз речи „одговорност&qуот; и „блокада ДУНП&qуот;.

„Хоћете можда кафу или чај? Ово је домаћинска кућа&qуот;, говори Амар Личина, мастер студент блокираног Државног универзитета у Новом Пазару (ДУНП), накратко искочивши са пленума.

ДУНП је блокиран 26. јануара, као последњи у низу високошколских институција у земљи, али се најмлађи град у Србији, према старосној стуктури, у том периоду није умногоме променио.

„Више је дошло до промене става Србије и осталих градова према Новом Пазару - 'е, они стварно постоје' - него што се он сам по себи променио&qуот;, говори Селма Колашинац, студенткиња треће године архитектуре, за ББЦ на српском.

Нови Пазар је град са већинским бошњачким становништвом, а од распада Југославије и међуетничких тензија, Бошњаци су као мањински народ у Србији неретко били на мети дискриминација.

• Протести у малим местима у Србији: Подршка студентима и 'ослобађање од страха'
• 'Ми за умор не знамо': Црвени тепих за студенте који су допешачили у Крагујевац
• Протести од Суботице до Новог Пазара, у Новом Саду потрага за ректором

Иако су наследили скоро три месеца борбе, новопазарски студенти не заостају за колегама са других факултета, каже Амар Личина.

„Ми смо део Србије, наше колеге су се 15. фебруара у Крагујевцу тако осећале и мислим да се никада више нико не сме осећати изостављено из Србије.&qуот;

Поред четири заједничка захтева, студенти новопазарског Државног универзитета у блокади су додали и два сопствена - један је увођење принудне управе у високошколској установи.

Иако је руководство, предвођено ректорком Заном Долићанин, испрва подржало захтеве студената на дан почетка блокаде, ректорски колегијум је у саопштењу „најоштрије осудио насилан упад&qуот; у зграду, те најавило „кривичне пријаве&qуот; против починилаца.

„Блокада је незаконита&qуот;, каже Андријана Максимовић, чланица проширеног ректорског колегијума и шефица Департмана за правне науке ДНУП, за ББЦ на српском.

„Ако обијањем желите да покажете да мислите добро универзитету, онда нешто није у реду у вредносном оријентиру и начину борбе&qуот;.

Да Един и Немања „пумпају&qуот; заједно

Док се остаци снега назиру по травњацима, код зграде градске управе Новог Пазара виде се трагови црвене боје по улици.

Остали су од недавног протеста поводом насртаја аутомобилом на групу студената током одавања почасти на магистралном путу, када је један њихов колега лакше повређен.

Осим налепница, мало је детаља на улици који указују да се неколико стотина метара даље одвија прва студентска блокада у Новом Пазару, на универзитету основаном 2006.

У Првомајској улици је шпалир ниских, старих дућана и новијих објеката Старе чаршије из чијих излога мотре суџукице, мантије, баклаве и друге гастрономске делиције, али и сјаји сребрни накит.

Нешто даље се назире Алтун-алем џамија из 16. века, поред које је некада ишао Цариградски друм, и пешачки прелаз по којем су исцртане крваве шаке, једно од обележја текућих демонстрација у Србији.

Застава са таквим симболом, окачена је и у главни хол факултета, испред којег су два пса.

„Обојица су дошли кад се ослободио ДУНП, чувамо их, хранимо, на неки начин су наши&qуот;, додаје један академац, затварајући врата облепљена протестним порукама.

Студентски жамор постаје јачи, пленум је завршен „веома успешно&qуот;.

Изгласан је велики протест - 27. фебруара у овом граду на реци Рашки на југозападу земље, на који су позвани студенти широм Србије, под паролом „Похитајте у Пазар!&qуот;.

„ДУНПамо сваког дана, 24 сата, седам дана недељно&qуот;, говори Амар Дражанин, студент треће године грађевинарства на Државном универзитету, описујући атмосферу на блокади.

Поклич „ДУНПај&qуот; је адаптирана верзија популарног узвика „Пумпај&qуот;, насталог током пешачења до Крагујевца, на велики студентски протест на Сретење 15. фебруара.

„Ово је ситуација у којој нема сиве зоне - или јеси, или ниси, или хоћеш, или нећеш&qуот;, сматра Селма Колашинац.

„Ми само тражимо од надлежних државних институција да раде свој посао у складу са законом и да поступају по уставу. Ништа више од тога&qуот;, додаје њен колега Един Османлић, док седи на клупи једне факултетске учионице.

• 'Уз вас смо': Како су се ујединили наставници, ученици и родитељи у Србији
• Студентске блокаде и институције: Ко је надлежан за испуњење захтева
• Ритам блокаде: Који су хитови студентског протеста

Највеће промене студенти виде у односу остатка Србије према њиховом граду.

„Презадовољни смо, једва смо чекали да видимо одговоре студената и грађана широм Србије, да имамо храбрости да се побунимо и станемо уз друге колеге&qуот;, говори Тахир Рамусовић за ББЦ на српском.

Прија му и подршка коју добијају на друштвеним мрежама, посебно Иксу.

„Показујемо да Нови Пазар није као иначе место туризма, пита, мантија, него да ту постоје квалитетни људи који имају одређене циљеве и визију како ово заједничко друштво треба да изгледа.

„Да нисмо задња рупа на свирали него да стварно вредимо нешто&qуот;, додаје Селма Колашинац.

Ујединивши се, успели су да превазиђу наметнуте верске и националне поделе и одбаце терет старијих генерација, о чему најбоље сведочи заједнички транспарент две колегинице, једне са хиџабом, на коме пише „Нема овдје ваше - наше&qуот;, исписан ћирилицом и латиницом.

„Буквално смо доказали у Крагујевцу зашто један Един или неки Немања не би могао да 'пумпа' више него онај други&qуот;, додаје Амар Дражанин.

4 + 2 захтева и слободне активности

Поред четири општа захтева свих факултета у блокади у Србији, новопазарски студенти додали су још два.

Први је упућен Врховном суду ради „усвајања обавезујућег мишљења о третирању младости возача као отежавајуће околности&qуот; у случају погибије њиховог суграђанина, студента Ернада Бакара на пешачком прелазу у Београду 2019.

Њему у част додато је још 60 секунди тишине, те Пазарци одају почаст 16 минута.

Други захтев да се на Универзитет уведе принудна управа донет је накнадно, десетак дана после почетка блокаде због бојазни од „реваншизма над учесницима&qуот;.

„То би значило смену свих тренутних структура власти на Државном универзитету - савета, сената и посебно смену ректорке Зане Долићанин&qуот;, говори Амар Личина.

У организацији блокаде нема разлике у односу на друге факултете у Србији.

Подељени су у различите радне групе, док одлуке доносе на пленумима где „свако има право да изнесе идеју, предлог и мишљење&qуот;, после чега се о томе гласа.

На факултету обично спава више десетина студената, а хигијену одржавају као и пленуме - свакодневно.

„Не постоји вођа и нико се не истиче у односу на неког другог, свачије мишљење се уважава и сви су битни и апсолутно једнаки&qуот;, говори Селма Колашинац.

Слободно време користе играјући карте, шах, различите друштвене игре, а неки и састављајући слагалицу од 1.000 делова са сликом Ајфелове куле у Паризу.

„Имамо и организована учења, где нека група која је положила испит, на пример статику, објашњава другима шта им није јасно.

„Ми и даље учимо, не седимо беспослени&qуот;, тврди Колашинац, а иза ње у великој учионици колеге увелико седе над књигама.

Који су проблеми новопазарских студената у блокади?

За разлику од колега са других блокираних факултета и универзитета широм Србије, који углавном имају подршку професора и управе, новопазарски студенти су је изгубили радикализацијом протеста.

Руководство Државног универзитета у Новом Пазару огласило се десетак пута од почетка блокаде саопштењима, по различитим питањима.

„Руководство је подржало захтеве студената на нивоу Србије, да бисмо сутрадан, имали блокаду.

„И не само то, већ насилан улазак на универзитет који је умногоме поставио стање ствари такозване пленумске приче, у којој је најмање наших студената&qуот;, говори доценткиња Андријана Максимовић, прилажући слике наводног обијања улазних врата.

Блокадом „такозваног пленума закључана су врата запосленима&qуот;, појединим професорима и административним радницима чиме им је „онемогућено остваривање права на рад и слободу кретања, као основна људска права&qуот;, додаје.

Онемогућен им је и одлазак по, између осталог, документацију за акредитацију програма и материјал за оверу апликације научно-истраживачких пројеката, тврди чланица проширеног ректорског колегијума.

„Јавио ми се велики број који би да настави студирање, да полаже испите, да нормално уђе у семестар, желе да се врате студентском животу и интерес свих студената Државног универзитета је заправо да студирају&qуот;, каже шефица Департмана за правне науке.

Студенти су већину наведених тврдњи демантовали.

„Ово је наша кућа, нико не би намерно обијао сопствена врата, а видели сте доле и да је инвентар неоштећен&qуот;, објашњава студенткиња Колашинац.

Студенти имају подршку неких од наставника, по речима руководства, реч је о „члановима синдиката без репрезентативности&qуот;, који „могу да уђу на универзитет&qуот;.

Решење које би задовољило „обе стране&qуот; је разговор на који је руководство и већина наставника „више пута позивало&qуот;, док „друга страна упорно одбија дијалог&qуот;, тврди доценткиња.

„Да седнемо и водимо један здрав дијалог, да наставимо како они не би изгубили сами себе, а онда и ми њих јер смо тако онда изгубили ово друштво и будућност заиста.&qуот;

„Чаршијске приче&qуот;

Студенти су тема и у задимљеним и крцатим кафечајницама, где се не служи алкохол.

У њима се окупљају углавном пензионери.

Поред топлих напитака, скуваних у металним џезвама и послуженим у стакленим и керамичким шољицама, на менију је и чаша разговора о блокади универзитета.

„Није ово велики град па да се не примети&qуот;, говори 67-годишњи Есад Тутић за ББЦ на српском.

Он више од пола живота живи у Шведској, а сада је на одмору у Новом Пазару.

Зна како је студентима јер је као млад учестовао у омладинским радним акцијама широм Југославије - од изградње ауто-пута код Параћина, преко Ђердапа, до пруге Београд-Бар.

„Као и студенти сада и ми смо се борили за боље сутра&qуот;, додаје.

Слушајући „чаршијске приче&qуот; закључио је да „они који су наклоњени режиму&qуот; критикују студенте, док има и оних који их подржавају јавно.

„О'лади ти се кава&qуот;, виче му пријатељ са стола у углу.

Нешто даље, на крају главног шеталишта, око Себиља, карактеристичне фонтане и поклона главног града Босне и Херцеговине Сарајева, хладним ваздухом се шири мирис чувених новопазарских ћевапа.

Тачно прекопута је прва пазарска спицара, продавница семенки и осталих „сланих занимација&qуот;, где стоји Сеад Нокић, Новопазарац који сматра да „страх није више толико присутан као некад&qуот;.

„Можда је и мала промена та што има нешто више људи&qуот;, говори он за ББЦ на српском.

Углавном су то они који „немају странку&qуот;, док три партије у Новом Пазару „држе 70 одсто људи&qуот;.

Највеће партије у граду су опозиционе Странка демократске акције Санџака Сулејмана Угљанина и Странка правде и помирења коју је основао покојни муфтија Муамер Зукорлића.

Трећа је СДП Расима Љајића која је у коалицији са Српском напредном странком и Социјалистичком партијом Србије - и на локалу и на државном нивоу.

Међутим, студентске блокаде су вратиле његов град на карту актуелних друштвених збивања у Србији.

„У почетку сам мислио да ми као национална мањина не можемо много тога да променимо јер све креће од Београда.

„Међутим, после Крагујевца се видело да је битан наш глас, тако да је то добар помак&qуот;, закључује Нокић.

Преломни тренутак у Крагујевцу и Србија као једна кућа

Панорама у којој доминирају солитери, бела купола хотела Врбак, још једног симбола града, и црвени кров Факултета за исламске студије, најбоље се види „кад погледам са Бедема&qуот;, новопазарске тврђаве.

Тако каже и наслов севдалинке коју су новопазарски омладинци певали ходајући ка Крагујевцу.

„Многи људи у Србији нису ни знали да постоји, а ми смо самим пешачењем до Крагујевца ставили ДУНП на мапу универзитета у Србији&qуот;, говори Един Османлић, један од учесника хода.

Новопазарци су се успут састали са студентима из Краљева, Чачка и Ужица, те заједно умарширали у највећи град Шумадије вече уочи великог скупа 15. фебруара на Сретење, певајући „Крагујевац опет главни град&qуот; и носећи заставу града и ДУНП-а.

„Као што би Србија била једна кућа, хтели смо да пробудимо Нови Пазар да се коначно осећа као члан те куће беспоговорно, да нико у нас не упире прстом и пита: 'што сте дошли и како'&qуот;, говори Амар Дражанин, главни логистичар експедиције.

Првобитни план није обухватао успутна стајања, али како би видели постављене столове и људе који их дочекују храном припремљеном по халал стандардима, у складу са исламским верским обичајима, моментално би наступила пауза.

„То је код мене пробудило посебне емоције јер сам се у том тренутку лично осетио као део нечега великог и део ове државе&qуот;, прича Османлић.

На друштвеним мрежама посебно се коментарисало заједничко одавање поште и молитва студената православне и муслиманске вероисповести током пешачења до Крагујевца.

И у Крагујевцу су дочекани „на највишем могућем нивоу&qуот;, каже Тахир Рамусовић.

„Осећања су нешто што не може да се опише, једноставно морате да сте тамо и доживите то&qуот;, додаје.

Позив на молитву и „мајање у Ниш&qуот;

Дан касније, пред Државним универзитетом теку припреме за 16-минутну тишину.

„Тих 16 живота којима одајемо почаст су ствар преко које не сме да се пређе и показује легитимитет и реалну снагу државе и права, и устава, и праведности&qуот;, говори Рифат Рифатовић, новопазарски глумац за ББЦ на српском.

„Пишемо историју&qуот;, говори Миљана Маријановић, студенткиња треће године психологије за ББЦ на српском.

„Носи нас дух заједништва, чињеница да се боримо за неке узвишеније циљеве и да функционишемо сви као једна велика породица, што је негде постао и начин живота&qуот;.

Послали су, додаје, „поруку да неће толерисати незнање, а о корупцији и да не прича&qуот;.

Решени су да стану на пут „малверзацијама и свему што се тренутно дешава и на универзитету&qуот;, а вуче се годинама уназад, не само у Пазару и Санџаку, већ и у Србији.

„Ми смо непоткупљиви и бунтовна деца, остајемо доследни у нашим ставовима&qуот;, каже Маријановић.

Блокада ће трајати док се сви захтеви не испуне, сагласни су студенти.

„Макар по цену и да све стане да би нешто кренуло - мораш да рестартујеш компјутер ако желиш да ради боље&qуот;, оцењује Селма Колашинац.

Уверени су и да ће се њихова борба за „праведније друштво и циљеве&qуот; наставити и после блокада.

„И нобеловци ћемо да будемо, ако бог да&qуот;, закључује Амар Дражанин.

Одавање поште креће раније, у 11.36 и завршава се у 11.52 због џуме, муслиманске молитве петком.

На степеницама су студенти, прекопута грађани, а са бока полиција.

Кроз средину спорадично пролазе и ђаци оближњих средњих и основних школа, понекад у тишини, а неки готово галамећи.

„Не поновило се&qуот;, чуло се на крају тишине, уз аплауз присутних.

Хоџа позива на молитву, мушки део окупљених одлази у џамију, а стижу и гости.

„Идемо, Ниш&qуот;, виче једна Новопазарка док се неколико нишких студената пење степеницама носећи кутије и кесе помоћи.

Дошли су да размене искуства и помогну, док ће Новопазарци узвратити „мајањем&qуот; на великом протесту у Нишу - 1. марта.

Погледајте видео: Поход на Крагујевац - сусрет студената на Сретење

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 02.27.2025)