"To je tip koji vam radije pokazuje svoje ožiljke nego svoje ordenje": Zašto nikada nećemo prerasti Frenka Sinatru
Nedeljnik 27.07.2018 | Toni Parsons
Za većinu nas pesme Starog Plavookog su prve koje smo čuli. Onda su se decenije odvrtele, kao i njegove ploče, priče nastale iz veličine i tuge, ali čak i danas, stoleće od Sinatrinog rođenja, on nam je i dalje ispod kože
Muzika naše mladosti izbledeće s vremenom, kao neka poluzaboravljena bivša devojka. Jednog dana ćete se probuditi i zapitati se šta ste uopšte videli u grupi "Oasis" ili Tupaku Šakuru, u Springstinu ili Frenkiju Naklsu, u britpopu ili hip-hopu, esid hausu ili panku. Od muzike koju smo nekada voleli na kraju se ježimo. Ali, Sinatra će i dalje biti tu. Sinatra ostaje zauvek. Zato što je, posle Elvisa, popularna muzika govorila gotovo isključivo o