Premijerko, sreća je u priznanju

… a ne samo srpsku manjinu (jer svi smo ljudi, a ne govna), kao i pružanjem ruke u pogledu kulturne i ekonomske saradnje, iskrenim saosećanjem. Jer, ko će bolje utešiti žrtvu, onog sa druge strane, od pokajnika, odnosno onog kojem je iskreno žao jer se u jednom trenutku našao u ulozi dželata. Time bi dao primer i povukao baš tog drugog da se suoči sa sopstvenim zlodelima i da ima razumevanje i empatiju za posledice svojih nedela. Tako se,