Zapisi iz Pariza: Strah od letenja

ZEMLjAČE, ne bilo ti zapoveđeno, da li bi hteo da zamenimo mesta? Ne volim, brate, da sedim do prozora, pogled mi začas odluta, a ljudi mi, dole, malečki kao mravi, ne vide se golim okom. Mada bi mene, ovoliku, neko sigurno primetio! A i teško mi je, bogami, da se provlačim. Probala sam sve da smršam, ali ne ide. Ušao neki đavo u mene, sve što pojedem, zalepi se. Srknem čorbu, a od stola ustanem dve kile teža! Da ne poveruješ. A posle se pitam: