Glasno ćutanje
Insajder 27.10.2019
Umesto suočavanja s prošlošću što je jedini put do pomirenja, nezaborava i pravde koju sve žrtve zaslužuju, zvaničnici Srbije ne propuštaju priliku da rehabilituju zločine, a da na pominjanje zločinaca iz svojih redova odgovore sa „a šta su oni nama radili“.
Osuđeni za zločine su rehabilitovani, predaju na vojnoj akademiji, drže tribine, pišu knjige koje izdaje država, nastupaju pod zastavom Srbije. O onima koji nisu ni procesuirani se u kontekstu zločina ne sme ni govoriti – za njih važi pretpostavka nevinosti. Za razliku od žrtava. Večitim ponavljanjima istih rečenica i statistika o tome da je pred sudom u Hagom osuđeno najviše Srba i doživljavanjem osuđenih kao heroja država se neskriveno stavlja na stranu zločina.