Soloturn (1): Veče i jutro provincije
Danas 12.02.2020 | Piše: Tihomir Popović
Dopisnica Usred puste srednjoevropske noći svetli pod padinama Jure katedrala Sv. Ursa i Viktora. Ispod nje, obale Are samuju tamom pozne jeseni. Soloturn: grad ponosite prošlosti, povesti još uvek neotkrivene.
Danas je grad ćutljive helvetske malograđanštine. Ko ovde zaluta, ne razlikuje nedelju od ponedeljka. Na obalama podno moćnog hrama, katedrale biskupije bazelske, bujni, sočni, polupismeni soloturnski dijalekt još uvek je glavni govorni jezik. Mleko je „Mouch“, a na „Milch“, jedanaest: „oufi“, a ne „elf“. Za engleskim se glave okreću. Kakve li tišine na obali Are. Samo nekoliko desetina milja nizvodno od prestonice ove prebogate, preuređene, preoblagostanjene