U mnogim životima smrt je spas: Ćosić se za smrt pripremao ispraćajući mrtve prijatelje i pišući im nekrologe pune odanosti
Večernje novosti 17.10.2020 | Milivoje Pavlović
U ROMANU "Daleko je sunce (1951), jedan Ćosićev junak kaže kako je smrt "upornija od vere, od nade da se ona pobedi". Na vest o Staljinovoj smrti (6. marta 1953), Ćosić ironično u dnevniku beleži: "To je pouzdan dokaz da je besmrtnost apsolutno privremena". U višetomnim "Piščevim zapisima", koji obuhvataju šest decenija rvanja sa istorijom, Ćosić na nekoliko mesta piše o smrti kao "nesrećnoj tajni". U romanu "Vreme vlasti" (1996) pisac kaže da "čoveka tek smrt čini čovekom", a u knjizi "Prijatelji" (2005),
Ćosić, dakle, nije imao strah od smrti, ali ni smrt se nije njega uplašila. POVODOM odlaska ratnih drugova i prijatelja, Ćosić je glasno iskazivao ili unosio u dnevnik opservacije o sopstvenoj smrti i sahrani. Dok smo, 13. januara 2002, po neobično jakoj vejavici, iz kapele na beogradskom Novom groblju zajedno iznosili kovčeg s posmrtnim ostacima Antonija Isakovića (koji će istog dana biti sahranjen na lokalnom groblju u selu Babe, u podnožju Kosmaja, uz