Ivan Lalić: Dok je mene, biće i tebe, Mufide
Danas 21.11.2021 | Rade Radovanović
Ugljevik, 15. maj 1992.: Srpska patrola nam je dala znak da stanemo.
Frederik je dao svoju švajcarsku legitimaciju Crvenog krsta, ja moju lokalnu. Vojniku je nešto bilo sumnjivo, izvukao me je napolje. „Ivan Lalić, pa ti si Šokac“ – reče preteći, a ja shvatih da bi bilo bolje da dokažem da nisam Šokac. „Ja Šokac?“ „Pa moj deda stric je pisao „Lelejsku goru“, pa „Hajku“, pa „Ratnu sreću“ – jesi li ti normalan?“ Ja sam Crnogorac, Vasojević. Mladi vojnik rumenih obraza i masne šubare sa kokardom na čelu gledao me je praznim očima.