Neophodna dekadencija popodnevne dremke
Blic pre 4 sati
Malo je preostalih luksuza koji i dalje deluju i subverzivno i potpuno ljudski. Jedan od njih je popodnevna dremka.
Ne ona sumorna „power nap“ verzija koju propisuju gurui produktivnosti, sa alarmima podešenim na 12 minuta i kofeinskim trikovima pri ruci. Ne, mislim na onu nehajnu, slatku dremku koja počinje dok svetlost probija kroz roletne i završava se otiskom jastuka preko obraza. Utonuti u san usred dana znači odbaciti kult zauzetosti koji obožava iscrpljenost kao znak prestiža. Dremka je pobuna prerušena u predaju. To je čin poverenja u sopstveno telo: zaustaviću se,
