Piše Dejan Žujović: Ederlezi
Nova 30.11.2021 | Autor:Bojana Milovanović
Moj razmaženi najbolji drug me svakoga jutra guranjem njuške budi da bih mu dao granule.
Pet minuta kasnije zvoni mi telefon. Brate, ja sam stigao. Gde si, bre, stigao? Pa, da krenemo. Ti, druže, ozbiljno nisi normalan. I tako Branko i ja forsiramo Šumadiju. Dok sunce polako izlazi ja mu puštam Dobro jutro, Šumadijo. Nastavljamo sa nekim dragim pesmama da sam poželeo da svratimo u neku kafanu na rani matine. Kada bi išta radilo… Mučena majka nas u sedam ujutru dočekuje. Ona i inje po travi. Znak da jesen polako umire. Ovog puta sam poneo i svoj