Чак пет скупштинских сазива и 12 година ЛГБТ заједница у Србији чека да добије своја права у законском облику.

Толико је прошло од када је 2010. године урађен први нацрт Закона о регистрованим истополним заједницама у земљи.

Србија је доношењу закона најближа била 2021. године, када су из Министарства за људска и мањинска права покренули процедуру за усвајање закона.

Ипак, једним коментаром Александра Вучића, председника Србије, да не би потписао закон - од процедуре се одустало.

„Мислим да је мандат будуће Владе нешто што је реалан рок да се тај скуп права стави у законски оквир&qуот;, каже Гордана Чомић, министарка за људска и мањинска права у техничкој Влади Србије, за ББЦ на српском.

„Није питање да ли ће Закон о истополним заједницама бити донет, већ када ће бити донет.&qуот;

• ЛГБТ права и Србија
• Балкан и ЛГБТ: Кад политичари не пазе шта причају
• „Зашто сам дала оглас да се не одричем геј ћерке“

Док се чекају парламентарни избори и још један скупштински сазив, Горан Милетић, директор за Европу Цивил Ригхтс Дефендерс, невладине организације из Стокхолма за заштиту људских права, каже да „постоји огроман раскорак између приватне подршке лидера и представника странака и коалиција&qуот;.

„Они у приватним разговорима изражавају прилично велику подршку, која у изјавама медијима често није јасна&qуот;, објашњава он.

Редакција ББЦ послала је странкама и коалицијама, који ће учествовати на парламентарним изборима, питање - да ли би, ако уђу у парламент, подржали Закон о истополним заједницама.

Од 16 странака и коалиција, после многих упућених порука, мејлова и позива, одговорило је пет.

„Странке се стално нешто крију када их питају о закону, ваљда да не изгубе гласове оних који су против&qуот;, каже Тања, Београђанка која годинама живи у истополној заједници.

Деценијски проблеми

Тања* се добро сећа 2010. године, када се у Србији појавио први нацрт закона, којим су ЛБГТ људима била, како каже, „дочарана нека права за будућност&qуот;.

„Иако је Србија тада била много затворенија и десница је била јача, ми смо сви ипак мислили да ће све то са законом трајати можда 6-7 година&qуот;, каже Тања.

„Ево, већ је и дупло више од тога прошло, а закона још нема.&qуот;

Тања каже да се прошле године заиста понадала да ће нацрт бити усвојен, али да сада „не верује више ником ништа&qуот;.

„Толико година чекам на неке потпуно људске ствари - да знам да ћу моћи да наследим пензију моје партнерке или да је посетим у болници&qуот;, каже Тања.

Закон о истополним заједницама је „најважнији закон тренутно за ЛГБТ заједницу, а нарочито за оне који живе у правном вакууму дуги низ година&qуот;, каже Горан Милетић.

„Усвајањем овог закона нико неће ништа изгубити нити ће закон коштати државу и грађане, али ЛГБТ заједници он значи решавање деценијских проблема&qуот;, додаје он.

„Истовремено, одлука да се закон не усвоји значи да власти Србије не желе да поштују минимум међународних стандарда који се тичу ЛГБТ заједнице.&qуот;

Указао је да „Влада Србије никада није ни формално предложила закон&qуот;.

„Једини предлог који је икада био у Скупштини Србије је модел невладиних организација који су формално предложили тадашњи посланици Либерално-демократске партије, али није било чак ни расправе о овом предлогу закона&qуот;, додаје он.

---

---

Сличне наде од парламента који је тренутно расформиран, имао је и Стефан Шпаравало из организације Да се зна, која се бори за права ЛГБТ заједнице у Србији.

Он је био члан радне групе за израду Предлога закона о истополним партнерствима.

„Мислим да је дошло до политичке калкулације владајуће коалиције пред изборе&qуот;, каже Шпаравало.

„Вероватно су проценили да би усвајање закона могло да им одузме неки проценат гласова крајње деснице на изборима.&qуот;

Које странке подржавају ЛБГТ права

Тања каже да можда зна „две или три странке или покрета у Србији који су отворено за закон&qуот;.

„То је понижавајуће&qуот;, каже она.

Србији је земља у којој је насиље према ЛГБТ особама и даље стварност, упозорава Милетић.

„Није довољно да представници власти и странака позивају на толеранцију, говоре да 'има места за све' или да је важно да насиља нема због 'лоше слике коју шаљемо у свет'&qуот;, каже он.

„Све су то поруке које се шаљу јер је представницима партија тешко да буду експлицитни у вези са питањима ЛГБТ заједнице, као да су то неки грађани којих се они стиде.&qуот;

Јасне осуде оних који користе насиље, дискриминацију или говор мржње су и даље изузетак, а не правило, додаје директор Цивил Ригхтс Дефендерс.

• Како изгледа бележити нападе на ЛГБТ људе у Србији
• Прва пресуда за злочин из мржње у Србији
• „Нико на овом свету не треба да осећа да је сам&qуот; - ЛГБТ људи у Србији и ментално здравље

Ипак, Милетић објашњава да се клима у Србији променила, јер су „против легализације истополних заједница једино екстремно десне странке, али и они мењају став&qуот;.

„Сада нису против легализације, већ намећу идеју да склапање заједнице треба да буде код нотара, а не код матичара&qуот;, каже он.

„Ово је неприхватљиво, јер би представљало нову дискриминацију ЛГБТ заједнице.

„Међутим, то значи да чак и они не негирају потребу да се ова правна празнина регулише.&qуот;

Као позитивну ствар, Милетић даје и пример да у Србији „постоји неколико странака које у својим редовима имају особе који припадају ЛГБТ заједници&qуот;.

„То јесте квалитативна промена када поредимо Србију од пре 15 година и сада&qуот;, каже он.

„Међутим, очекивања заједнице су свакако велика када су у питању владајуће странке.

„Због свега овога, број странака и коалиција које искрено подржавају ЛГБТ заједницу је релативно мали.&qуот;

Ко је за законско уређење

„Мислим да би било драгоцено решити питање законског статуса оних грађана и грађанки наше државе који живе у истополној заједници&qуот;, каже Бранко Ружић, први потпредседник техничке Владе Србије и члан Социјалистичке партије Србије, која је део владајуће коалиције, за ББЦ.

„На ову тему треба гледати из перспективе да су то наши суграђани који деле све страхове и наде које и ми имамо, воле државу у којој живе, плаћају порезе и све принадлежности као и сви други грађани.&qуот;

Ружић додаје да је ово „питање које изазива расправу&qуот;, али да је „за почетак важно да током прошлогодишње јавне расправе о Закону о истополним заједницама није био присутан говор мржње већ су се доминантно сучељавали аргументи&qуот;.

„Могао бих наравно да будем и популиста, па да заговарам или давање свих права и изједначавање истополних заједница са браковима, или с друге стране да се противим било каквом законском признању истополних заједница&qуот;, каже функционер СПС.

„Међутим, мислим да одговорно понашање подразумева једино решење које ће омогућити да што већи број политичких и друштвених субјеката подржи ЛГБТ заједницу по овом питању, а то је решење које ће бити резултат компромиса.&qуот;

Из Коалиције Морамо, коју чине Заједно за Србију Небојше Зеленовића, Не давимо Београд, Еколошки устанак и још око 60 удружења, кажу да су усагласили ставове о правима ЛГБТ људи.

„Гласали бисмо за Закон о истополним заједницама&qуот;, кажу из Не давимо Београд за ББЦ.

„То је само први корак ка остваривању једнаких права и обезбеђивању достојанственог живота за све грађане и грађанке Србије без изузетка.&qуот;

Из Покрета додају да сматрају да је „потребно је да се држава ревносније обрачуна са насиљем над ЛГБТ особама и да напади који се свакодневно дешавају ЛГБТ особама добију судски епилог у виду озбиљнијег кажњавања починилаца&qуот;.

„Мислимо да је наредни корак обезбеђивање права за све породице, те да се истополним породицама омогући усвајање деце, као и могућности вантелесне оплодње&qуот;, додају из Покрета.

„Верујемо да држава има одговорност према свим породицама, а не само традиционалним.&qуот;

Напомињу и да „све породице, било да су једнородитељске, ЛГБТ породице и друге треба да буду места где се учи љубав, солидарност и брига и где градимо боље друштво за све&qуот;.

---

---

Ко је против закона

„Апсолутно смо против истополних бракова&qуот;, јасни су из Двери за ББЦ.

Ова странка на парламентарне изборе излази у коалицији Патриотски блок, са Покретом обнове краљевине Србије.

За Двери је „брак дефинисан као заједница мушкарца и жене&qуот;.

„Тако пише у Породичном закону, али што је још важније, то је природна заједница каква постоји од настанка света&qуот;, додају.

„Најнормалније је да деца имају маму и тату, а не два оца, две мајке или родитеље један и два.&qуот;

Поготово је опасно, тврде, „наметање једне такве теме против чега је велика већина грађана Србије&qуот;.

Из странке додају да су често „оптуживани за дискриминацију ЛГБТ људи&qуот;.

„Ми нисмо за јавно пропагирање хомосексуалности, али свакако јесмо и бићемо чувари свих права који овој заједници и сваком појединцу припадају&qуот;, додају из Двери.

Из Доста је било, који предводи Саша Радуловић, кажу за ББЦ да би „разматрање таквог једног закона било директно кршење Устава Републике Србије&qуот;.

„Припадници ЛГБТ заједнице у Србији треба да уживају сва уставом гарантована права једнако као и сви остали грађани Републике Србије и мањинске заједнице у Србији&qуот;, додају из ДЈБ, који на изборе иду у коалицији Суверенисти.

---

---

Ко је неодређен

Поједине странке и коалиције не одбацују или прихватају закон унапред.

Из Демократског савеза Хрвата у Војводини (ДСХВ) кажу за ББЦ да би могли да гласају за закон, али да им одлука „зависи од садржаја&qуот;.

„Само у случају да се питања регулишу у домену породичног права&qуот;, кажу из ДСХВ.

На питање - која права мисле да би ЛГБТ заједница требало да има - одговарају да су то „сва грађанска права&qуот;.

Шта су говорили остали

Мишљење коалиција и странака о закону може да се види и на основу изјава у претходном сазиву Скупштине.

Носилац листе Српске напредне странке Александар Вучић управо је у мају 2021. као председник Србије рекао да „Устав упућује на Породични закон који брак дефинише као законом уређену заједницу мушкарца и жене&qуот;.

„Стога, Закон о истополним заједницама не бих могао да потпишем и вратио бих га Народној скупштини&qуот;, додао је.

Рекао је да је лични однос према том закону показао „избором Ане Брнабић за премијера&qуот;, али да истовремено није „горљиви заговорник&qуот; истополних заједница.

• Два Прајда, геј премијерка, а проблеми исти
• Транс Балкан: 105 портрета, људских прича и судбина транс особа са Балкана
• Упознајте трансродне особе Балкана

И носилац листе радикала Војислав Шешељ био је против закона.

„Посебно је забрињавајуће то што, ако умре један партнер који је радио или имао пензију, а други који није радио или није имао пензију, наслеђује његову пензију. То не може&qуот;, рекао је Шешељ прошле године.

Вук Јеремић, који на изборима иде са коалицијом Уједињени за победу Србије, прошле године је изјавио да би нацрт Закона о истополним заједницама требало одбацити.

„Потенцијално најопаснији аспект Чомићкиног закона је онај који се односи на усвајање деце&qуот;, рекао је он.

„Тога у нацрту видљиво нема, а морало би да буде експлицитно забрањено.&qуот;

Из коалиције НАДА, коју чине Демократска странка Србије и Покрет обнове краљевине Србијесаопштили су пре годину дана да је „потпуно неприхватљиво увођење новог правног института тзв. истополних заједница у правни систем Србије на начин како је то предвиђено, јер се њима истополно партнерство фактички озакоњује као истополни брак&qуот;.

Против су били и из странке Заветници, док је Муамер Зукорлић, који је преминуо прошле године, а био је председник Странке правде и помирења, 2021. рекао да се противи Закону јер „одређена решења имају амбицију да мењају наш традиционални културни и етички образац&qуот;.

Шта (не)стоји у закону

Додатни проблем је, објашњава Шпаравало, што „политичари мало знају о томе шта у нацрту закона заправо пише&qуот;.

И Гордана Чомић, министарка за људска и мањинска права у техничкој Влади Србије, каже да је „нацрт изазвао пажњу јавности у погрешном тону&qуот;.

„Сви су причали о браковима ЛБГТ људи, а једино о чему закон не говори су бракови ЛГБТ људи&qуот;, каже она.

• Како ЛГБТ особа може да буде родитељ у Србији, ако није Ана Брнабић
• Да ли је Парада поноса 2010. у Србији била Пирова победа
• Естроген у сивој зони - зашто се лекови за подизање нивоа хормона не издају на рецепт

Она мисли да је овај закон један од процеса „који се не могу зауставити, али се могу убрзати&qуот;.

---

Хронологија ЛБГТ права у Србији

• 2001 - Прва парада поноса ЛГБТ особа у Београду била је прекинута због напада неонацистичких организација и фудбалских навијача, међу којима су се нашли и представници Српске православне цркве;
• 2004 - Парада је отказана после мартовских немира на Косову и паљења џамија у Нишу и Београду;
• 2009 - Србија је донела Закон о забрани дискриминације, којим се забрањује дискриминација против ЛГБТ особа;
• 2010 - На одржаној Паради било је више од 150 повређених и око 250 приведених због нереда у Београду, које су изазвали припадници десничарских организација;
• 2012 - Усвојене су измене Кривичног закона којим је у закон уведена одредба о злочину из мржње и обавезна отежавајућа околност за кривична дела учињена из мржње због припадности полу, сексуалној оријентацији или родном идентитету;
• 2014 - Одржана прва мирна Парада поноса у Београду, која се затим одржава сваке године;
• 2021 - Министарство за људска и мањинска права представило предлог Закона о истополним заједницама.

---

Шта мисле стручњаци

Закон ће, нада се Горан Милетић, бити усвојен „у новом сазиву скупштине&qуот;.

„Надам се да ће то бити на почетку мандата, у 2022. години&qуот;, додаје он.

Стефан Шпаравало верује да ће постојећа владајућа коалиција победити и на предстојећим изборима.

„Када забетонирају власт на свим нивоима, верујем да ће доћи до усвајања закона&qуот;, каже он.

„Закон је прошао сва мишљења и наредни корак јесте да га Влада Србије усвоји и пошаље у скупштину.&qуот;

Ипак, додаје, жели да се огради јер каже да је „све могуће&qуот;.

„Све је стало када се Вучић огласио и рекао да не би потписао закон.&qуот;

---

*Име је промењено и познато је редакцији

---

---

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 03.16.2022)