Трећи мај ме је тотално променио
Данас 25.05.2023 | Леа Петрић
Прошло је три недеље од тог мрачног јутра кад је десеторо деце кренуло у школу, пуно наде и невиности, не знајући да више никад неће видети своје родитеље, браћу и сестре, као ни све остале људе који их толико цене и воле.
Тог јутра, ја сам лежала у кревету са болом у леђима, повремен симптом моје трудноће, а син и супруг су се 20 минута раније упутили ка вртићу. Кад сам изашла из собе, прочитала сам поруке на телефону – да ли су добро твоје братанице? да ли је ово твој супруг испред школе? – на слици у прилогу је био мој муж испред ОШ „Владислав Рибникар“, у гужви родитеља, деце и полиције. Пао ми је мрак на очи… нисам могла да удахнем, већ само у полупарализованом стању да пишем