Bol je izgubiti očevinu, ali je smrt izgubiti sebe! Dragana je iz Krajine, preko Vojvodine, svoj koren udenula u srcu Šumadije: "Svako zrno mora da umre, pre nego što postane hleb!" (foto)
Blic 07.08.2023
"U Srbiji sam trideset i dve godine. Na svom rodnom ognjištu nikad nisam hleb umesila. Nisam stigla. Odjednom, pa na tenane, desetine kofera i adresa rastrgle su mi mladost, koja ko i mladost svaka veruje da nikad proći neće. Eto, tako počinje svaki moj avgust - onim "kruvom" koji nisam napravila u svom rodnom zavičaju, ali je on napravio mene ovakvom kakva sam danas, ispričala je za "Blic" Dragana Krbavac, profesorka srpskog, jedna od mnogobrojnih Srba preko Drine, koji su pod naletom ratnog vihora svoj
Dragana je imala sreću, ako se srećom može nazvati beg sa svog ognjišta, da u Srbiju dođe još u junu 1991, zbog nastavka srednje škole, ali njena porodica došla je u koloni '95, iz okoline Dvora na Uni. "Baš tog leta otac je insistirao da ne dolazim na letnji raspust, kao da je predosećao. Tada sam već bila student prve godine književnosti. Odjednom veze su se prekinule, ništa više nisam znala. U mojim sećanjima postoje izvesne "crne rupe", tako zovem taj prostor