DA LI ZNAMO DA ŽIVIMO SVOJU SLOBODU?

Biće da me je na to podstakao osećaj ushićenja i radosti što mogu da plivam u pravcu u kom želim, daleko i dugo koliko mi je volja. Nakon nekog vremena, kada više nisam mogla da ih vidim, niti oni mene, počela sam da dovodim u pitanje „koliko daleko i koliko dugo“ bih smela da idem, a da ih ne zabrinem. Nije mi bilo teško da shvatim, da sa koje god tačke da krenem, sačeka me rešetka (šta ako?), zbog koje moram da kalkulišem i prioritizujem, a to se kosi sa mojom