Čačanima lična karta ne treba, po govoru se poznaju

Čačak – Jabogme, on je bastašan. Šino onog šalina u zatiok, a veselnik svrzalj, pa po onoj alaudži, bez džoke, završio u čečvaru. Naravno, niko više u čačanskom kraju ne bi sve ove reči sastavio u dve rečenice (koje, otprilike, znače da je neko vešt udario mangupa u potiljak, a taj nesrećnik, smotan, završio u šiblju po nevremenu, bez jakne), ali bi verovatno razumeo značenje svake pojedinačno. Jer, osim što su prepoznatljivi po pevljivom govoru, Čačani imaju