Шпанија и фудбал: Како је мали каталонски клуб успео да стигне до врха Ла Лиге

У фанатично поносној и патриотској Каталонији, фудбалске победе и успеси често се славе махањем заставом овог шпанског региона.

Ипак, ове сезоне не очаравају фудбалски свет успеси Барселоне, већ достигнућа клуба из другог града у региону, Ђироне, а нарочито њиховог главног тренера Мигела Анхела Санчеза Муњоза, познатијег као Мичел.

Ђирона је тренутно прва на табели шпанске лиге са 49 бодова, бод више од Реала из Мадрида (који има утакмицу мање), после прве половине шампионата у којем су постигли више голова од било ког другог тима (46) и у којој су изгубили само једну утакмицу и то баш од тима Карла Анћелотија на свом терену (0:3) прошлог септембра.

Освајање првенства - о томе је тренутно забрањено причати у самом клубу - представљало би исписивање једне од највеличанственијих фудбалских прича свих времена и засенило чак и Лестерово освајање енглеске Премијер лиге 2016. године.

Али како је уопште клуб који је почетком овог века бележио посете од по 200 људи по утакмици уопште дошао у овакву ситуацију?

• Откривена дуга мистерија - он је био први тренер фудбалера Барселоне у историји клуба
• Како се сан шпанског фудбалског клуба Малага претворио у ноћну мору
• Понекад хистеричан, често као наставник којег сте мрзели у школи: Фудбалски геније Пеп Гвардиола

Од 200 навијача до европске елите

Ђирона је основана пре 93 године, али до 2008. године није стигла чак ни до друге шпанске лиге.

Већина фудбалских навијача из Каталоније је историјски подржавала Барселону или њеног градског ривала Еспањол.

Иако играју на најмањем стадиону у највишем рангу шпанског фудбала, трибине су изгледале сабласно 1999. године када је просечна посета на Монтиливију, који има капацитет од 15.000 навијача, била отприлике 200 душа раштрканих по трибинама док су се играле утакмице у петом рангу шпанског фудбала.

Али ствари су почеле да се мењају када је клуб коначно успео да дође до друге лиге 2008. године.

У највиши ранг такмичења су успели да се пласирају 2017. године као другопласирана екипа друге лиге.

Било је то први у тада 87-годишњој историји.

Револуцију у клубу је на крају сезоне 2014/15. донео долазак Гвардиоле, али не Пепа, већ његовог млађег брата Переа.

Пере је у клуб стигао као стручњак за фудбалски маркетинг који је бизнис развијао са компанијама као што је амерички произвођач спортске опреме Најки.

Он је 2009. био један од оснивача сопствене агенције, а затим је постао и један од најутицајнијих агената у фудбалу, са листом клијената на којој су били и његов брат, Андреас Инијеста и Луис Суарез.

Без обзира што је клуб пар година касније испао из лиге, Ђирона се у највиши ранг такмичења вратила 2022. године после победе над екипом Тенерифе 3:1, иако су две сезоне пре тога испадали у плеј-офу.

Повратак је креирао тренер Мичел који је у клуб дошао почетком сезоне 2021/22.

Срећа га је погледала након што је у два претходна клуба која је предводио - Рајо Ваљекано и Уеска - добио отказе на исти начин: оба тима је увео у прву лигу, али је у оба случаја из прве лиге испадао већ следеће сезоне.

Кључ је био у власницима клуба који су имали поверења у њега, чак и када се Ђирона нашла на погрешном крају табеле.

На крају су се пласирали у виши ранг, а затим следећу сезону завршили на десетом месту, иако су играли без главних играча.

• ВХС касете, једно писмо и мали сузуки џип заслужни за највећу револуцију у историји фудбала
• Досије саудијски фудбал: Шта се крије иза помаме Саудијаца за куповином фудбалера
• Тајна која није могла бити сачувана: Како је Алекс Фергусон напустио Манчестер јунајтед

Наследник Ћавија у Барселони?

Мичел помало и подсећа на Пепа Гвардиолу, иако се никако не може рећи да је фудбалски иноватор или визионар.

И поред тога што се ради о човеку жестоког карактера, овај 48-годишњак јасно зна шта жели и како да дође до тог циља на терену.

Код њега играчи по правилу напредују, а у стању је и да током игре, у ходу, мења тактичке замисли.

Његов основни принцип се базира на поседу лопте када је то потребно, као и на директном приступу игри и контранападима - микс који се не разликује много од стила који промовише Манчестер сити.

Он зна како да усмери играче, што многи тренери нису у стању да изведу, а успешан је и у уочавању ситних детаља током игре.

Иако је у сталном контакту са Пепом Гвардиолом, уме да цени садашњи статус, као и све што је до сада постигао у каријери.

Његово искуство говори да „ситне рибе&qуот; у водама које су препуне ајкула, као што је случај у Ла лиги, опстају краткотрајно и да се до резултата стиже само преко напорног и свакодневног рада.

И док други праве поређења са Лестером и њиховом монументалним освајањем титуле првака Енглеске, Мичел за сада ништа не узима здраво за готово, осим можда спознаје да до сада освојених 49 бодова гарантују останак у највишем рангу такмичења.

И да, можда је могућност освајања места које ће гарантовати играње у Европи наредне сезоне тема о којој се прича у свлачионици.

Његови родитељи су имали продавницу воћа у Валекасу, радничкој четврти Мадрида и морали су да раде и по 12 сати дневно да би прехранили породицу, па су зато Мичел и његова тројица браће одрастали уз бабу и деду.

Валекас је био његов дом, а он је ипак постао херој Рајо Ваљекана у којем је у два наврата забележио укупно 425 наступа, пре него што је у истом клубу 2017. године постао и тренер.

Овај крај је насељен великим бројем имиграната и људи свих раса, али Мичел је био научен да се успешно уклопи и у овакву средину.

Куд год би отишао, у ушима су му увек одзвањале речи његове бабе: „Прилагоди се свакој средини у коју одеш&qуот;.

Мичелова особина да обраћа пажњу на детаље и способност да се адаптира, нису прошли незапажено.

Једна од првих ствари које је урадио када је стигао у Ђирону, била је да почне да учи каталонски језик.

Каталонски је почео да прича недуго пошто је стигао у Ђирону без породице.

Спријатељио се са старијим паром који је живео у његовом комшилуку и они су га увели не само у каталонски језик, већ су му и открили све чари каталонске кухиње.

Навијачи га због тога обожавају и са трибина често може да се чује скандирање „Мичел Каталонац&qуот;.

Они редовно истичу да је он ун делс нострес (један од наших), а недавно су му поклонили и заставу на којој је насликан са „баретином&qуот;, вуненом капом као једним од каталонских симбола.

Није изненађење ни то што су његова достигнућа примећена и у великим клубовима широм Европе.

Прича се да су Бајерн из Минхена и Њукасл примећени како се мотају у његовој околини.

Али приче које колају да је он на ивици да оде из Ђироне у неки већи клуб, немају реалне основе.

У догледно време он не иде никуда, иако га у будућности виде као идеалног кандидата за клупу каталонског великог брата Барселоне, када Ћави заврши посао у Барселони.

Директор Ђироне Пере Гвардиола је реалан по питању његове будућности.

„Може да оде кад пожели, заслужио је то. Уколико се неко појави, а он се заинтересује за тај позив, то ће бити тренутак за хвала и довиђења.

„Ако добије понуду из Бајерна и ако у том тренутку и даље буде имао уговор са Ђироном, лично ћу га возити до Минхена.

„Оно што је он урадио у Ђирони је нешто због чега ћемо му вечито бити захвални&qуот;, рекао је недавно директор Ђироне.

Колико је важна повезаност Ђироне и Манчестер ситија?

Фудбалска групација Сити, подружница Абу Даби Јунајтед групе, 23. августа 2017. године купила је 44,3 одсто власништва у Ђирони.

Додатних 44,3 одсто припада Фудбалској групацији Ђирона, коју предводи Пере Гвардиола.

Убрзо по доласку у клуб, Пере Гвардиола је почео да обезбеђује новац за позајмице играча из Ситија или талентованих младих играча којима су били потребни минути на терену да би се развили у звезде светске класе - и то је био главни извор из којег су долазили играчи који су у Ђирони стасавали у звезде.

Тако су у сезони 2015/16. на позајмицу из Манчестер ситија стигла четворица играча у Ђирону, наредне године су стигла још тројица, а 2017/18. још петорица.

Затим још тројица, па 2020/21. четворица, а прошле сезоне тројица - један од њих из још једног клуба који поседује Ситијева групација, Њујорк ситија.

Ова асоцијација неколицине клубова расутих по читавом свету, са Манчестер ситијем као најистакнутијим чланом, дозвољава овакву размену играча међу клубовима који су чланови групације.

• Британски милијардер откупио удео у посрнулом фудбалском џину Манчестер јунајтеду
• Фудбалски прелазни рок: Уметност преговарања

Ипак, то није главни разлог за успех клуба.

Пре свега, то је заслуга мудром приступу трансферима и добро балансирање средствима без обзира на поприлична финансијска ограничења.

Јавно објављене цифре показују огромну разлику између џинова који наступају у Ла лиги и клубова попут Ђироне у свим аспектима у које се убрајају и плате играча и стручног штаба.

Укупан буџет Реал Мадрида ове године је био 727,5 милиона, Атлетика из Мадрида 296,4, а Барселоне 270 милиона евра.

Ђиронин буџет је износио само 52 милиона евра и био је осми најнижи у целој лиги.

Веза са Сити фудбалском групацијом значи да се уобичајена фраза „играли изнад очекивања&qуот; никада не везује за Ђиронину организацију, иако они то у сваком случају заслужују.

Кључна фигура у остваривању плана је био спортски директор Кике Карсел чија је оштроумност у сналажењу на тржишту помогла Мичелу да изгради базу која је на крају и била заслужна за успех.

Његова способност да уочи таленат и састави тимове за менаџере са којима је до сада радио је јасно препознатљива, баш као и способност да константно успева да поново изгради тимове након одлазака најбољих играча.

Било је ту значајних потписа, баш као и бројних позајмица, иако ништа ни приближно слично ономе што су у стању да издвоје елитни европски фудбалски клубови.

Артем Довбик, Ђиронино највеће појачање, коштао је 7,5 милиона евра када је овог лета стигао из украјинског Дњепра.

Њега је Карсел приметио пошто је постигао 24 гола у 30 утакмица током прошле сезоне, док је његов колега из украјинске репрезентације Циганков стигао из Динама из Кијева.

Можда и најбољи пример мудрог скаутинга може да се види на примеру 19-годишњег крилног нападача Савија, једног од највећих открића у овогодишњој шпанској лиги који је стигао на позајмицу из Трое за коју никада није ни заиграо од када је 2022. године дошао из Атлетико Минеира за седам милиона евра.

Изнад свега, Ђиронина прича се заснива на складном и домаћинском пословању.

Они су потрошили само 4,35 милиона евра више него што су зарадили на продајама играча - 10 тимова у лиги је забележило већу нето потрошњу.

Са таквим средствима они су успели да саставе тим од ветерана и младих играча, позајмљених и одбачених фудбалера.

Свеукупно, Ђирона је потрошила само 33,75 милиона евра на трансфере за читав тим.

Само пет других клубова у лиги је потрошило мање новца него Ђирона.

Тим Реал Марида је коштао 573 милиона евра.

Може ли Ђирона да шокира фудбалску планету и понови достигнуће Лестер Ситија?

Лестерово освајање титуле је био огроман подухват, а Ђирона сада покушава да надмаши то достигнуће.

И док сви сада уживају у тренутном успеху, шансе да одрже овакав пласман до краја сезоне су и даље у магли и сваки разговор о освајању титуле је у клубу забрањен.

Оно што је сасвим извесно јесте да је клуб показао како, и поред свог финансијског лудила које пре свега показују њихови земљаци 100 километара јужно од Ђироне, није све у новцу и звездама и да фудбалски успех с једне и здраво пословање и домаћинско опхођење не искључују једно друго.

И иако нико не помиње подизање шампионског пехара, није наодмет напоменути да ниједан клуб у историји који је после оволико одиграних утакмица имао 49 бодова није пропустио да се квалификује у Лигу шампиона.

Е, то би била прича о једном великом успеху.

---

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 01.22.2024)