"Stavila me na klupu i rekla: Sedi tu, sad ću da dođem i nikad je više nisam videla" Potresna priča Suzane koju je majka ostavila
Kurir 21.02.2024
"Bila su tu neka deca u kući, sećam se žene okrenuta mi je leđima, ima dugu crnu kosu. Sa jednim detetom sam skakala u krevecu dok nas neko doziva "hajde da jedete". Sećam se velikih stolica, zavesa je bila na vratima, ali vrata nije bilo. Valjda je to bilo neko malo mesto gde smo živeli", počinje priču Suzana Marković (39) dok opisuje jedinu sliku iz detinjstva koju pamti.
Majku je poslednji put videla kada je imala četiri godine, ostavila ju je u hodniku bolnice i zauvek otišla. - Ne znam da li sam rođena u Beogradu ili u nekom drugom gradu. Krtštenica mi je prazna, piše nepoznato, kao NN lice sam. Ušla je sa mnom sa ulice, stavila me na klupu i rekla: "sedi tu, sad ću da dođem". Ja se toga ne sećam, ali očevici koji su bili u holu bolnice davali su tada izjave, i to su rekli - priča Suzana. Kako kaže, rođena je otprilike 1984.