„Dok gori nebo nad Novim Sadom“: Priča o srušenim mostovima, 25 godina kasnije

Da se ne lažemo, nije to bio neki most Od onih podignutih da bi se na njih gledalo Ne, pre je bio od onih podignutih da bi se sa njih gledalo I pod njima prvi put poljubilo Ali ponekad ga je ona prelazila svojim uobraženim kadetskim korakom A mesečina se kao deverika lovila u mrežu njene kose Po tome ću ga, eto, pamtiti Mogla je to biti priča o bilo kom mostu, koju je najvažniji pesnik u istoriji grada na Dunavu, pisao gledajući ruševine. Napisaće od priče pesmu, a