На шта ће бити потрошено 717 милијарди долара у војном буџету САД

Председник САД Доналд Трамп потписао је буџет за одбрану за 2019. годину који износи 717 милијарди долара.

Закон о финансирању, између осталог, предвиђа повећање плата у војсци и мере за спречавање ширења руског утицаја.

Церемонија потписивања буџета одржана је у војној бази у америчкој савезној држави Њујорк.

Трамп је у говору пред представницима оружаних снага обећао да ће, поред повећања броја регрута у свим јединицима америчке војске, заменити старе тенкове, авионе, бродове и хеликоптере новијим моделима.

„Надам се да ћемо бити довољно јаки и да нећемо морати никада да их користимо [ново оружје]. Али, уколико будемо приморани, нико неће имати никакве шансе против нас&qуот;, истакао је Трамп.

Ирански генерал упозорио Трампа - Спремни смо

Капетан Америка

Закон је добио име по републиканском сенатору Џону Мекејну, али Трамп га није поменуо у говору, што је привукло пажњу многих политичара и новинара.

Мекејн је твитовао да је поносан што је документ потписан и истовремено открио да је документ назван по њему.

ББЦ је извукао кључне тачке новог буџета за одбрану, кога многи експерти већ називају највећим у историји САД.

Документ садржи три кључна трошка:

1. 616.9 милијарди долара - основни буџет Пентагона
2. 69 милијарди долара - војне операције у иностранству
3. 21.9 милијарди долара - програм за развој нуклеарног оружја

Једна од главних ставки новог буџета јесте повећање плата војника од 2.6 одсто, које се очекује у јануару следеће године. Ово је највеће повећање у протеклих девет година.

Такође, планирано је да се америчкој војсци прикључи више од 15 хиљада људи.

Бродови, авиони и тенкови

Значајан део буџета Пентагона издвојен је за куповину, обнову и израду војне опреме. За тај сектор је одвојено:

• 24.1 милијарда долара за изградњу 13 нових борбених бродова
• 7.6 милијарди долара за куповину 77 борбених авиона пете генерације Ф-35
• 452 милиона долара за куповину шест ударних хеликоптера Апача АХ-64Е
• 225 милиона долара за куповину борбених оклопних возила Страјкер А1 и модернизацију старијих оклопних возила и тенкова

Закон такође предвиђа низ ограничења која се односе на извоз војне опреме.

На пример, у документу је наведено да САД забрањују испоруку борбених авиона Ф-35 Турској због забринутости Пентагона поводом могућег договора између Анкаре и Москве за куповину противавионског ракетног система С-400.

„Отклон од агресије&qуот;

Законом се такође ограничава сарадња са Русијом и Кином.

Како стоју у документу, ове државе „настоје да обнове свет према својим ауторитарним моделима, користећи се дестабилизацијом и угрожавајући безбедност САД и њихових савезника&qуот;.

Конкретно, америчкој администрацији је забрањено да сарађује са кинеским компанијама ЗТЕ Корпорација (ЗТЕ Цорпоратион) и Хуавеи Технологије (Хуавеи Тецхнологиес), које, како стоји у закону, представљају претњу по безбедност САД.

Такође, ограничена су и средства Пентагона за формирање програма на кинеском језику на америчким универзитетима.

Мере које Америка уводи против Русије:

• Замрзавање сарадње у оквиру Споразума о отвореном небу, који омогућује да руски и амерички војни авиони врше контролне летове преко територија обе земље
• Више ограничења на пољу војне сарадње Русији и САД
• Повећање одбрамбених капацитета европских партнера САД, уколико је потребно обуздати руску агресију
• Праћење и сузбијање сајбер напада који могу доћи из Русије, Кине, Ирана и Северне Кореје.

„Размере без преседана&qуот;

Руске власти су већ негативно реаговале на нови буџет за одбрану САД.

Заменик министра спољних пословоа Сергеј Рабков каже да је Москва посебно забринута око толиких трошкова.

„Око 720 милијарди долара - то су невиђени трошкови за војне сврхе. То је алармантно&qуот;, изјавио је Рабков за агенцију РИА Новости.

Такође, по његовом мишљењу, документ садржи и покушај да се „наметне решење проблема у области контроле наоружања&qуот;.

Портпарол председинка Русије Дмитриј Песков је изјавио да је америчко третирање Русије као претње неосновано, зато што је амерички буџет за одбрану одувек био већи од руског.

Кинеске власти су такође критиковале документ, називајући га мешањем у унутрашње ствари државе.

Како се наводи у саопштењу кинеског Министарства спољних послова, рестрикције су „прожете размишљањима о Хладном рату&qуот; и „само ће појачати кинеско-америчке несугласице&qуот;.

(ББЦ Невс, 08.15.2018)