Crnogorska pravoslavna crkva: Čiji je manastir Ostrog

Dve zemlje, jedna priznata i jedna kanonski nepriznata crkva - svi imaju mišljenje o tome čiji bi manastir Ostrog trebalo da bude.

Javna rasprava Vlade Srbije i Crne Gore, ali i srpske i crnogorske pravoslavne crkve dovela je do toga da vernicima verovatno nije jasno u čiju će versku kuću ubuduće ulaziti kada budu išli na Ostrog ili druge manastire i crkve.

Povod je usvajanje Predloga Zakona o slobodi veroispovesti u Crnoj Gori.

Prema ovom zakonskom okviru, država ponovo postaje vlasnik svih verskih objekata koji su izgrađeni do decembra 1918. godine, a bili su državna svojina.

„Odgovor na pitanje - čiji je manastir Ostrog - biće pokazatelj odnosa snaga na terenu", objašnjava za BBC na srpskom Miroljub Jevtić, politikolog religije i profesor na Fakultetu političkih nauka u Beogradu.

„Crna Gora i srpska crkva u njoj - te dve stvari ne idu zajedno.

„To nije versko ili crkveno, već političko pitanje do kog dolazi zbog težnje Crne Gore da odbrani identitet i izgradi naciju."

• Kako se menjao odnos srpske crkve i politike
• Srpska pravoslavna crkva između dve vatre
• Zašto je patrijarh Irinej otišao u Siriju

Da li država ulazi u crkvu

Novi Zakon je na dnevni red, barem u javnosti, vratio i polemiku o autokefalnosti Crnogorske pravoslavne crkve.

Suštinski, razlika između samostalnosti i autokefalnosti crkve jeste to što autokefalnost podrazumeva - i postojanje poglavara crkve, u ovom slučaju patrijarha.

U Crnoj Gori od 1993. postoji Crnogorska pravoslavna crkva, zvanično registrovana kao nevladina organizacija. Ne priznaje je ni jedna kanonska crkva, ali ima podršku Kijevske patrijaršije.

CPC za sada vrši službu u nekoliko kapela na Cetinju i jednoj crkvi u Kotoru, ali ima pretenzije da preuzme sve crkve i manastire na teritoriji Crne Gore koje su u vlasništvu SPC.

„Ostrog je najveće svetilište na Balkanu, ali su crkveni odnosi između Srbije i Crne Gore uvek prožeti politikom", kaže za BBC na srpskom verski analitičar Željko Injac.

On tvrdi da će, ako se zakon i usvoji, država Crna Gora će imati pravo da traži uvid u finansije SPC, a crkva će morati i da plaća porez.

• Kecelje na spomenicima: Šta misle ministarka, crkva i Tviter
• „On voli nas pravoslavce": Kako se Srbija spremala da dočeka Putina

„To sada nije slučaj, crkva ni u Srbiji ni u Crnoj Gori ne plaća porez.

„Bilo je inicijativa da se to promeni u Srbiji, ali bi to povlačilo i restituciju i vraćanje oduzete imovine, što je zapravo suprotan pravac od ovog u kom ide crnogorski zakon."

U Evropi su različito organizovani odnosi između crkve i države, pa tako u Austriji na primer, država daje određena sredstva crkvi, dodaje Injac.

Profesor Fakulteta političkih nauka Miroljub Jevtić se slaže da je „politika ta koja gradi verske odnose između dve države".

„Od početka odvajanja Crne Gore od Srbije, autokefalnost crkve se podrazumevala kao politički plan."

Ko još traži autokefalnost?

SPC je u bivšoj Jugoslaviji praktično držala „monopol" nad svim pravoslavnim vernicima u zemlji. Međutim, otkad se Jugoslavija raspala, sve joj teže polazi za rukom da održi taj status, jer novonastale države žele da osnuju „svoje" pravoslavne crkve.

Makedonska pravoslavna crkva - Ohridska patrijaršija osnovana je još 1959, kao autonomni ogranak SPC, ali je 1967. jednostrano proglasila autokefalnost.

SPC, ni druge kanonske crkve tu odluku nikada nisu priznale, ali makedonska država tretira MPC kao legitimnu. I ona, kao i CPC, ima pretenzije na neke objekte SPC, a spor opterećuje i diplomatske odnose između Srbije i Makedonije.

Hrvatska pravoslavna crkva vuče korene iz Drugog svetskog rata i vremena Nezavisne Države Hrvatske, kada je ova verska organizacija bila deo napora kvislinških vlasti da izbrišu srpski nacionalni identitet.

Pokušaj nekolicine aktivista da se HPC obnovi naišao je na protivljenje hrvatskih vlasti, koje već pet godina odbijaju da je registruju kao versku zajednicu. Broj vernika je zanemarljiv, ali HPC i dalje uživa podršku dela hrvatske ekstremne desnice.

(Ne)sekularne države

I srpski i crnogorski političari imali su mišljenje o zakonu kojim se reguliše odnos sa crkvom.

Aleksandar Vučić je najavio da će Srbija preko Venecijanske komisije Saveta Evrope zamoliti da se ne usvaja Predlog zakona o slobodi veroispovesti u Crnoj Gori jer, kako je naveo, nije dobar za srpski narod i dodao da bi njegovo usvajanje neminovno ugrozilo inače dobre odnose dve zemlje.

Ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić u intervjuu Kuriru kaže da niko ko je udarao na crkve nije prošao dobro.

„Ovo je posledica toga što Crna Gora, u želji da pokaže crnogorsku državnost, negira srpstvo... Ne mogu da verujem da će neko poslati policiju da zauzme Ostrog. Ne mogu da verujem da će neki policajac da se ponaša kao komunisti 1945, da osvajaju crkvu", kazao je Dačić.

• Milo Đukanović: „Niko me neće srušiti"
• Kako je Milo „odbranio" Podgoricu
• Zašto protestuje Crna Gora

Milo Đukanović je na stranačkoj konferenciji najavio obračun sa SPC u Crnoj Gori i ideologijom stvaranja „Velike Srbije". On smatra da je SPC čuvar te ideologije.

„Zahvaljujemo predsedniku Vučiću za savete. Ali ga podsećamo i ovim povodom da je Crna Gora suverena država koja samostalno kreira svoj zakonodavni okvir, vodeći računa o interesu svakog pojedinca i zajednice u celini", glasilo je saopštenje Vlade Crne Gore kao odgovor na izjavu Aleksandra Vučića o žalbi.

„Mi nemamo, niti ćemo imati ambicije da utičemo na zakonodavnu aktivnost države Srbije, niti ćemo dozvoliti bilo kome, pa ni Srbiji, da utiče na naše odluke", dodaje se u saopštenju.

Čiji je stvarno Ostrog?

Građani Srbije i Crne Gore zapravo se pitaju.

Neki su generalno nepoverljivi prema državi - i jednoj i drugoj.

Pojedini korisnici Tvitera pokušali su da budu i duhoviti pa su predložili da se o Ostrogu i previranju dve države oko manastira - napravi TV serija.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 06.17.2019)