Дејан Милојевић: Ноћ када је одигран један од најбољих мечева у историји кошаркашке Евролиге

Кошаркаши Партизана имају напад и лопта у срцу рекета стиже до високог Косте Перовића, који промашује, али ништа није готово - ту је Дејан Милојевић.

Између четворице играча грчког Олимпијакоса, успева да ухвати лопту, разгрне противнике и 23. поеном повећа предност црно-белих на 56:52.

„То је та заразна борбеност, која се преносила и на играче и на публику&qуот;, каже Душко Вујошевић, бивши тренер црно-белих, за ББЦ на српском.

Београдски великан је у том евролигашком дуелу, одиграном 2. децембра 2004. године, славио 87:73, а Милојевић је постигао 35 поена, имао 14 скокова, три асистенције и пет украдених лопти.

То у пракси значи индекс (којим се мери учинак играча по свим параметрима) 55 - други највећи у историји најјачег европског клупског такмичења.

• Дејан Милојевић: „Српски Чарлс Баркли&qуот; и „меда великог срца&qуот;
• Миленко Савовић: Панкер под обручима
• Човек звани кошарка - Душан Ивковић
• Прича о Пистол Питу: Како је НБА звезда српског порекла замађијала целу Америку

Иван Зороски, некадашњи српски кошаркаш који је тада наступао за Олимпијакос, сећа се да су се атински црвено-бели пред меч посебно припремали управо за Милојевића.

„Хтели смо да му затворимо средину и да тако пробамо да га зауставимо, али нас је буквално прегазио. Радио је шта је хтео и борбеношћу је сам добио утакмицу&qуот;, наводи Зороски за ББЦ на српском.

Навијачи црно-белих су све то знали да цене.

„Фантастична представа Милојевића... Сада и измена, да би га наградили навијачи Партизана&qуот;, каже спортски коментатор Слободан Шаренац у преносу, док халом одјекују аплаузи.

Предраг Самарџиски, бивши кошаркаш црно-белих који је те вечери први загрлио Милојевића по изласку из игре, наводи да је тај меч „немогуће заборавити&qуот;, али радије прича о стварима ван терена.

„Обично нисам човек ком фали речи, али ми је толико тешко да све сумирам у реченицу која на најбољи начин може да опише шта је он свима нама значио.

„Какав човек, био је заиста више од кошаркаша, зато све ово сада толико и боли&qуот;, каже Самарџиски за ББЦ.

Милојевић је у Америци, где је радио као помоћни тренер Голден Стејт Вориорсима, преминуо у 46. години од последица срчаног удара.

„Јуче сам се чуо са Вулетом Авдаловићем (бившим саиграчем из Партизана), он ми је и саопштио вест... Не могу тај тренутак и ту тишину да опишем&qуот;, наставља Самарџиски у даху.

„Ето, још нисам смогао снаге да окренем Новицу (Величковића, дугогодишњег капитена и легенду Партизана).&qуот;

Погледајте видео: Дејан Милојевић - сјајан пример живота на терену и ван њега

Браћа Кличко и Кинески зид

Те 2004. године, Евролига је била знатно другачија него данас.

Није било једне велике групе, већ три мање, а црно-бели су били у Групи А.

Ривали: Фортитудо Болоња, Ефес, Цибона, Реал Мадрид, Проком, Естудијантес и Олимпијакос.

Поред Милојевића, водећи играчи Партизана били су још репрезентативци Вуле Авдаловић и Милан Гуровић, Американац Блејк Степ, док су младе наде добијале све веће улоге: Урош Трипковић, Коста Перовић, Лука Богдановић и Предраг Самарџиски.

Међутим, евролигашка сезона није почела како треба.

Пољски Проком је у првом мечу био бољи 66:64, потом и шпански Естудијантес 71:59, да би у трећем мечу и славни Реал победио, после продужетака 92:87.

Сви ти мечеви, као и наредни пораз 103:91 од италијанског Фортитуда, имају нешто заједничко: Милојевић је био један од најбољих на терену и често предводник црно-белих и у поенима, и у скоковима, и у асистенцијама.

„Био је тада права звезда у Партизану&qуот;, каже Самарџиски, који ће касније играти за ФМП, Црвену звезду, Мегу и македонски МЗТ, уз неколико епизода у Литванији и Турској.

У Београд је у петом колу дошао грчки Олимпијакос, за који су тада наступали и Милан Томић, бивши тренер Црвене звезде, као и Душан Вукчевић, отац актуелног кошаркаша Партизана Тристана Вукчевића.

„Да ли је то само због Декијевог самопоуздања, којим је зрачио, или не знам чега, утисак целе екипе је био да нема шансе да изгубимо&qуот;, истиче бивши центар Партизана.

Тако је и било.

Милојевић је од првог минута узео лопту и погађао, све близу рекета, најчешће после рвања са противничким играчима.

• Кад рат свира крај, продужеци се играју у Београду: Како је израелска кошарка наставила живот у Србији
• „Желимо да наши ученици буду као он&qуот;: Како су речи кошаркаша Николе Јокића освануле испред основне школе у Денверу
• Како су чачански клинци тренирали кошарку са српским херојем Мундобаскета
• „Досањани сан“: Прича о првом злату југословенске кошарке
• Један даљински, много талента и још више рада: Дражен Петровић, „кошаркашки Моцарт“

„Невероватно је био снажан&qуот;, каже за ББЦ на српском Слободан Божовић, бивши центар који је те 2004. такође био део црно-белих.

„Играо сам и против Софоклиса Скорцијанидиса, за ког и сами знате колико је био корпулентан, а Деки ми је чини ми се био снажнији и од њега&qуот;, додаје уз осмех.

Скорцијанидис, некадашњи репрезентативац Грчке, који је кратку епизоду имао и у Црвеној звезди, током каријере је имао и 170 килограма и био је познат по изузетно великој снази.

„Милојевића и (Предрага) Шупута смо у то доба звали Кинески зид или браћа Кличко. Када направе блок, нема пролаза, а кад удариш у њих, после не можеш да се саставиш.&qуот;

Браћа Кличко, Виталиј и Владимир, чувени су украјински боксери са почетка 21. века.

Иако је био „нестварно снажан&qуот;, Милојевић није увек играо на снагу, истиче Самарџиски.

„Сећам се да је једном рекао да је 'џудиста на терену', користио је противникову снагу против њега да га избаци из баланса и равнотеже.&qуот;

У мечу против Олимпијакоса, додаје, био је савршен.

„Не знам да ли је ишта промашио, скакао, додавао, а притом није давао лаке поене.

„Дуле (Вујошевић) га је лепо описао, био је радник и на тренинзима и на утакмицама. Радио је за сваки кош, сваки скок, за све што се дешавало на терену, све је заслужио радом и залагањем.&qуот;

Милојевић је на том мечу шутирао 13/16 за два поена и 9/11 са линије за слободна бацања, због чега је проглашен и за МВП-ја 5. кола Евролиге.

Индексом од 55 изједначио је учинак Јаке Лаковича, бившег словеначког кошаркаша, са меча словеначке Крке против Реал Мадрида у сезони 2001/2002.

Рекорд индекса успешности - 63 поена - у рукама је Американца Таноке Бирда у дресу Жалгириса против Болоње, у сезони 2003/2004.

Ноћни превоз

На крају те евролигашке сезоне, црно-бели су били последњи у групи са скором 2-12.

Победили су још Естудијантес 83:77.

Управо је у првом мечу против њих, Милојевић још једном ушао на листу евролигашких рекордера: имао је 20 скокова, седми учинак у историји.

„Тренинзи против њега су били невероватни, имао је осећај за скок и блокаде и за све&qуот;, каже Божовић, који је због габарита водио доста дуела против Милојевића.

„Да играч од два метра има један од рекорда скокова у Евролиги... То нимало није лако.&qуот;

И поред тих бројки, Самарџиски, када говори о Милојевићу, пре свега истиче неке друге ствари.

„Кад си клинац, много је тешко играти у Партизану и код Дулета&qуот;, присећа се 37-годишњи кошаркаш, који је тада имао тек 17 година.

„Добијеш два, три, четири, пет минута и, чак да направиш 10 добрих ствари, он нађе једну да те жестоко критикује, све како ти не би дозволио да полетиш.&qуот;

То је, како каже, био његов начин тренирања и „нека врста челичења&qуот;.

„Деки је зато увек био ту да се окрене на лепе и добре ствари&qуот;, наводи.

„Чак и ако имаш нула поена, он каже 'еј, супер си направио тај и тај блок, добро си затворио у одбрани', што теби све доста значи.&qуот;

Као старији саиграч, знао је када да „буде строг, а када благ&qуот;.

„Нама клинцима је све знао да објасни у пар речи тако да све разумеш, што га је касније карактерисало и као тренера. То је почео да развија још као играч.&qуот;

• Кад три поена вреде много више: Легендарни кошеви Партизана
• „Опростите ми што сам заћутао за тренутак&qуот; - Партизанов буквар
• А од кума - победа у дербију: Како је кошаркаш Партизана Матијас Лесор кумовао навијачком пару
• Кецманова тројка у Загребу - 13 година касније

Посебно памти и то да су се тренинзи црно-белих у хали Пионир то време завршавали касно, у време када нема градског превоза.

„Иако је био звезда, имао и породицу у то време, доста пута је нас клинце чекао и возио кући на Нови Београд, иако му нисмо били успут.

„То је нама и те како значило, да дођемо кући у нормално време, легнемо у нормално време, па сутрадан можемо и да се пробудимо кад треба.&qуот;

По завршетку играчке каријере, Милојевић је постао тренер Меге и 2015. године пут му се поново укрстио са некадашњим саиграчем из Партизана.

„Целу каријеру сам направио на физикалијама и снази, имао сам 130 килограма и гурање ми није био проблем&qуот;, присећа се Самарџиски.

„Али тада сам излазио из тешке повреде, имао 30 година и рекли су ми да, ако желим да се бавим спортом, морам да смршам минимум 20 килограма, што значи промену целе филозофије игре, али сам имао срећу да сам то радио са њим.&qуот;

Причали су тада и шта би он могао да ради после каријере.

На крају, истиче, највише му је жао што „људи углавном нису имали прилику да виде каква је то људина и човек&qуот;.

„Нико никада није рекао било шта лоше о њему... Па синоћ су ми и заклети навијачи Звезде писали у неверици.

„Ако мене све ово оволико боли, не могу ни да замислим како је људима који су му били још ближи него што сам ја.&qуот;

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 01.18.2024)