Шта је нама први новембар?
Радар 08.10.2025 | Горчин Стојановић
То што ми не волимо своју државу, што смо у њену управу по ко зна који већ пут наместили лопуже, то говори о нама. Лопуже ко лопуже: гледају да преваре и украду, то им је природа. Они су јасни. Ми нисмо јасни. Зашто упорно понављамо исту грешку? Јесмо ли и ми лопуже, хуље, ниткови који бисмо чинили исто кад и ако би били у повољној прилици за злодејне радње
Данас је осми октобар, годишњица последњег месеца неког – кад би се могло рећи, добро би звучало: последњег месеца спокојног живота; али се тако, знамо то, казати не може – живота који би личио на извесну нормалност. Само, знамо да није тако. Ни пре убиства – јер, пад надстрешнице на новосадској железничкој станици јесте убиство из нехата, незнања, корупције – нисмо живели одвећ нормално, мерено узусима неког, нама одавно далеког света. Али, бар нисмо били
