Косово: Три тачке нове рунде напетости и посета Мирослава Лајчака
Усред нове рунде напетости, у Београду је боравио Мирослав Лајчак, специјални представник Европске уније за дијалог Београда и Приштине.
Прво полиција, па косовска министарства у институцијама на северу Косова, које су (донедавно) биле у систему Србије, а затим и све гласније најаве отварања моста на Ибру.
Непрестане тензије на Косову у последњих месец дана добиле су нови замах.
Усред њих је у Србију, после посете Косову, дошао специјални представник Европске уније за дијалог Београда и Приштине Мирослав Лајчак.
Као разлог доласка, словачки дипломата навео је „припрему наредног састанка у оквиру дијалога о нормализацији односа&qуот;, који већ неко време тапка у месту.
Када би до нове рунде бриселских састанака могло да дође и даље није познато, али их српски премијер Милош Вучевић очекује „врло брзо&qуот;.
- О праву и политици: Шта Косову недостаје на путу до потпуне независности
- Паралелне институције на Косову: „То производи нове генерације које само знају да мрзе“
- Колико је Мирослав Лајчак допринео дијалогу Београда и Приштине
- Када шеф ЦИА долази у госте
Последњи сусрет главних преговарача одржан је 2. јуна.
Крајем истог месеца дошло је и до састанака на највишем нивоу, али не и директног сусрета председника Србије Александра Вучића и премијера Косова Аљбина Куртија.
Лајчак се сада прво у Приштини састао са шефом приштинског преговарачког тима Бесником Бисљимијем, а потом у Београду са Вучићем.
После разговора није било заједничког обраћања медијима, осим кратке Вучићеве најаве да ће се „у наредна 72 сата&qуот; саопштити „шта Србија захтева&qуот;.
Последња дешавања на Косову, назвао је „бруталним нападом на српско становништво&qуот;, што Курти негира, говорећи пре свега о „интеграцији Срба&qуот; у косовски систем.
У међувремену се на друштвеним мрежама огласио и Лајчак, наводећи да му је Вучић „изразио озбиљну забринутост због ситуације косовских Срба&qуот;.
Представници међународне заједнице више пута су осудили „једностране поступке косовских власти&qуот;.
ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.
Шта се дешава на Косову?
- Институције на северу Косова
Косовска полиција је пре две недеље ушла у институције на северу Косова - у Лепосавићу, Косовској Митровици, Звечану и Зубином Потоку - где већински живи српско становништво.
Реч је о институцијама који су после сукоба српских безбедносних снага и Ослободилачке војске Косова (ОВК) 1999. године наставиле да функционишу по српском систему.
Приштина њих не признаје и назива их „паралелним&qуот;.
Затворене су канцеларије ПИО Фонда, Канцеларије за КиМ, Косовско-митровачког управног округа и Центра за социјални рад, а уследила су и саслушања челника тих институција.
Из зграда је изнета сва опрема и документација, пре свега компјутери, преноси Коссев.
„Нема места нелегалном раду и паралелним службама&qуот;, поручили су тада косовски министар полиције Џељаљ Свечља и министар локалне самоуправе Ељберт Краснићи.
У део тих зграда, већ дан касније, уселило се неколико косовских институција: Министарство унутрашњих послова, администрације локалне самоуправе и финансија рада и трансфера.
Представници више удружења Срба у међувремену су блокирали прелазе између Косова и Србије.
Протестовали су и запослени у некадашњим српским институцијама, наводећи да им је опстанак угрожен и да немају од чега да живе.
„Сви који имају проблеме и примедбе треба то да адресирају код надлежних органа&qуот;, рекао је Курти, додајући да је градоначелник Северне Митровице Ерден Атић „увек спреман да прихвати грађане и реши им проблеме&qуот;.
Атић је градоначелник постао 2023. године, после избора које су Срби бојкотовали, због чега његову власт не признају, а када је постављен на функцију било и великих немира.
Снимак сукоба демонстраната и КФОР-а на северу Косова, протест у Београду
„Курти жели уништење и прогон српског народа, то је јасно и другима&qуот;, навео је Вучић после састанка са Лајчаком.
„Укидање 5.800 раних места значи да људи више не могу да се венчавају, разводе, добију потврду да им је неко преминуо, што свако у савременом свету може.&qуот;
Брисање српских општинских органа наставак је сличних акција косовских власти у последњих неколико месеци.
Донедавно је у српским срединама у оптицају био и динар, али је он укинут, док је косовска полиција затворила и неколико објеката Поште Србије.
Убрзо је на северу Митровице отворена Пошта Косова.
Дугогодишње тензије око српских аутомобилских таблица за косовске градове такође су престале - Србија их више не издаје и признаје косовске таблице на територији Србије.
Косовске власти позивају Србе да замене и возачке дозволе, што је до сада урадило око 6.500 људи, изјавио је Курти.
Преостале српске институције на Косову данас су само у здравству и школству.
- Мост на Ибру
Тензије су посебно присутне због најава Приштине да би могло да дође до отварања моста на Ибру, који Косовску Митровицу дели на северни и јужни део.
У северном већински живе Срби, а у јужном Албанци.
Мост се данас може прећи само пешке, али је затворен за саобраћај још од 1999, да би и касније око њега било сукоба.
Приликом сусрета са Бисљимијем, Лајчак је рекао да мост на Ибру треба да буде отворен, али „у координацији са међународним савезницима&qуот;.
Претходно је и на друштвеним мрежама истакао да „наметање одлуке против воље погођених грађана не доприноси нормализацији односа&qуот;.
„Добра влада разуме осетљивост мањине&qуот;, навео је тада, истакавши да ће питање моста бити тема следећег састанка у Бриселу.
На северној страни Митровице почетком августа одржан је и велики протест против отварања моста.
Бисљими каже да отварање моста који раздваја Косовску Митровицу „није једнострана одлука косовске владе&qуот;, већ део споразума Приштине и Београда.
Отварање сматра „симболом нормализације односа између косовских Срба, Албанаца и других заједница&qуот;.
Када би заиста могло да дође до отварања моста и даље није познато.
Отварању ће претходити техничке процедуре - од испитивања стабилности, до обнове појединих делова - које ће захтевати доста времена, саопштила је претходно Влада Косова.
„Слобода кретања мора да се поштује&qуот;, изјавио је Курти у Митровици, истичући да ће мост бити отворен, као и да то „није против Срба&qуот;.
Хапшења
Представници косовских Срба често се жале и на полицијску бруталност.
Четворица младића српске националности ухапшена су у понедељак увече, 9. септембра, у северном делу Митровице, преноси Коссев.
Из Српске листе, највеће странке Срба на Косову, блиско повезане са званичним Београдом, навели су да су притом „брутално пребијени&qуот;, што је „огледало антисрпске политике Аљбина Куртија&qуот;.
Срби са севера Косова, како наводе, наочиглед међународне заједнице „свакога дана трпе и доживљавају репресију и тортуру&qуот;.
Из косовске полиције су навели да су младићи ухапшени због вређања и напада на двојицу полицајаца.
Демантују да су младићи претучени, истичући да имају право да употребе силу ако се лице опире или бежи.
У уторак, 10. септембра, приликом доласка Куртија у Северну Митровицу, приведени су и званичници Српске демократије Александар Арсенијевић и Иван Орловић.
Оптужени су за нарушавање јавног реда и мира, преноси Коссев.
Курти је и поред тога изјавио да „није осетио да људи овде (на северу Митровице) не воле некога ко долази из Приштине, па био то и премијер Републике Косово&qуот;.
Арсенијевић је ухапшен и пре неколико недеља, када су радници префарбавали боје српске заставе са моста преко Ибра,
Из полиције су тада навели да је „спречавао званичне органе да раде свој посао&qуот;.
Протеста је у августу било и у Пасјану, на југу Косова, после хапшења петорице Срба због наводних ратних злочина.
- Нормализација односа
Последњих година учињени су и конкретни кораци када је реч о нормализацији односа, пре свега под притиском земаља Европске уније.
Курти и Вучић у фебруару 2023. усмено су прихватили Споразум о нормализацији односа, познат као Охридски споразум.
План за његову имплементацију усаглашен је у марту исте године, али је у међувремену све стало.
Лајчак је недавно навео да је важно деблокирати примену Споразума за нормализацији односа, о чему је такође детаљно разговарао са Бисљимијем.
Споразумом се не захтева да Србија изричито призна Косово као независну државу.
Међутим, Србија се тим споразумом обавезује да неће спречавати приступ Косова међународним институцијама, попут Савета Европе, Европске уније и НАТО Алијансе.
Осим тога, захтева се да Србија призна косовске националне симболе, пасоше, дипломе и регистарске таблице.
Од Косова се захтева да осигура одређени нови самоуправе за српску заједницу.
Приштина је и према Бриселском споразуму из 2013. била у обавези да формира Заједницу српских општина, замишљену као систем заштите српског становништва.
До тога и даље није дошло.
После састанка са Лајчаком, Вучић је изјавио да је „Србија је увек за дијалог&qуот;, као и он за разговор са Куртијем у Бриселу, али да „неће дозволити погром српског становништва&qуот;.
Курти за то време није много упућен састанак који се очекује у Бриселу, преноси Коссев.
„Не знам да ли ће бити састанка, ако буде не знам кад, ако будем не знам на коју тему. Морамо да сазнамо мало више, па да дамо одговоре&qуот;, рекао је.
Нестали на Косову: Прошлост која прогања
Шеснаест година после проглашења независности, Косово је признало око 100 земаља. Ипак, тачан број није познат.
Приштина наводи бројку од 117 земаља, а у Београду кажу да их је далеко мање.
Међу земљама Европске уније које нису признале Косово су Шпанија, Словачка, Кипар, Грчка и Румунија, а када је реч о светским силама, то су Русија, Кина, Бразил и Индија.
Косово је од 2008. године постало члан неколико међународних организација, као што су ММФ, Светска банка и ФИФА, али не и Уједињених нација.
(ББЦ Невс, 09.11.2024)