Слађана
Недељник 23.10.2024
Јуче је другарица окачила пост, препознао сам почетак Уелбекове књиге „Поништено“ где главни јунак говори да има тих понедељака крајем новембра кад вас обузме осећање, и ако сте самац, да сте у предворју смрти јер летњи одмор је одавно заборављен, Нова година је још далеко а ништавило близу.
Ја нисам самац, а није ни новембар, мада је летњи одмор прошао а Нова година је још далеко. Октобар је, а ја волим октобар јер се слегла депра од краја летњег одмора, узбуђења су кренула, као две манифестације које су традиционално у овом месецу – једна на Сајму, друга углавном у Дому омладине. Књиге и џез. Али овај пут, овог октобра сам у Хангару провалио да ми прија Фасхион Веек, да ми пегла анксиозност, или да ми скида анксиозност као Перволл а ово је био