Ал Џазира: Зашто је Русија одбацила Трампов план о примирју у Украјини
Русија је одбацила план који је изнео тим новоизабраног председника САД Доналда Трампа за окончање руско-украјинског рата одлагањем пријема Кијева у НАТО у замену за прекид ватре, јављају руски државни медији.
Сајт вести Ал Џазира пише да су Трампова победа на новембарским председничким изборима, његова поновљена критика Украјине и Сједињених Држава јер финансирају Кијев, као и његово обец́ање да ц́е окончати рат у року од једног дана када дође на власт, изазвали забринутост међу савезницима у НАТО-у због компромиса које би он могао да захтева од Украјине.
Али то што је Кремљ одбацио наводно кључни елемент предлога Трамповог тима за примирје, указује на оправданост упозорења неких аналитичара да не треба претпостављати да је Русији обећан крај рата под њеним условима.
Трамп који је пазио да не открије много о свом плану, током преизборне кампање је обец́ао да ц́е окончати рат у Украјини у року од 24 сата, али је 12. децембра рекао за недељник Тајм да је "Блиски исток лакши проблем за решавање него оно што се дешава са Русијом и Украјином".
"Волстрит џорнал" (ВСЈ) је 6. новембра објавио да Трампови планови за примирје у Украјини укључују одлагање пријема Кијева у НАТО за 20 година.
Трампов потпредседник Џеј Ди Венс открио је у септембру у ТВ-интервјуу да ц́е садашња линија фронта између Русије и Украјине постати "демилитаризована зона" да Русија не би поново извршила инвазију.
Извештај ВСЈ каже да би та демилитаризована зона била дугачка скоро 1.300 километара.
Иако није јасно ко би надгледао ту зону, неименовани члан Трамповог тима је рекао да ц́е контрола бити "европска".
Венс је такође сугерисао да би, по плану, Украјина морала да уступи део своје окупиране територије Русији, укључујуц́и делове Луганска, Доњецка, Херсона и Запорожја. Русија је од 2014. заузела око 20 одсто украјинске територије.
Трамп је 27. новембра именовао пензионисаног генерала Кита Келога за свог специјалног изасланика за рат Русије и Украјине. Келог је у априлу био коаутор стратешког документа у којем се сугерише да би САД могле да наставе да наоружавају Украјину, под условом да Кијев пристане да учествује у мировним преговорима са Москвом.
Келогов документ је додатно сугерисао да би НАТО могао да обустави пријем Украјине и да би Русији могло да буде понуђено олакшање санкција у замену за њено учешц́е у мировним преговорима.
Али, на својој годишњој конференцији за новинаре 26. децембра, руски председник Владимир Путин одбацио је идеју да би одлагање чланства Украјине у НАТО-у било довољно за Москву.
Путин је рекао да не зна детаље Трамповог плана, а да је садашњи председник САД Џозеф Бајден дао сличан предлог још 2021. године: да се одложи пријем Украјине у НАТО за 10 до 15 година.
"Гледано историјски, каква је разлика за нас – данас, сутра или за 10 година?" питао је реторички Путин.
У недељу је руска државна новинска агенција ТАСС цитирала је министра спољних послова Сергеја Лаврова који је заоштрио Путиново одбијање неких од Трампових предлога за Украјину.
"Свакако нисмо задовољни предлозима које су дали представници тима новоизабраног председника да се чланство Украјине у НАТО-у одложи за 20 година и да се у Украјини распореди мировни контингент ’британских и европских снага’ ", рекао је Лавров за ТАСС.
Лавров је додао да Русија још није добила никакве званичне "сигнале" из САД о "украјинском решењу". Објаснио је да је до Трампове инаугурације у Вашингтону 20. јануара само одлазец́а Бајденова администрација овлашц́ена за сарадњу са Москвом.
У четвртак је руски председник рекао да је Москва отворена за мировне преговоре са Украјином који би били у Словачкој, пошто је у Кремљу угостио словачког премијера Роберта Фица који је скептичан према војној подршци Европске уније Украјини.
О томе шта би хтела Русија, Тимоти Еш, сарадник на програму за Русију и Евроазију у Чатам Хаусу, лондонском трусту мозгова, рекао је да "Путин блефира, а жели договор".
Еш је за Ал Џазиру рекао да ц́е Путин "играти тврдо уочи преговора и одбијати све", али му је "потребан договор јер не може да издржи дуг рат с обзиром на огромне жртве".
Ако би Трамп понудио Путину споразум по којем Русија може ефикасно да задржи украјинску територију коју сада контролише - као што је Венс сугерисао - Москва би, рекао је Еш, то вероватно прихватила.
"Трамп је у јакој позицији, а Путин у слабој", рекао је Еш, јер "Трамп може да издржи дуг рат пошто САД побеђују огромном продајом оружја с нула америчких жртава. Надајмо се да ц́е Трамп то схватити".
Трамп се састао с председницима Украјине и Француске, Володимиром Зеленским и Емануелом Макроном 7. децембра у Паризу и рекао за Њујорк пост да Зеленски жели прекид ватре: "Он жели да се помири. Нисмо разговарали о детаљима", додао је он.
Украјина је раније истакла да сваки мировни споразум мора укључивати поништавање руске анексије украјинске територије, укључујуц́и Крим, анектиран 2014. године.
Међутим, у интервјуу за "Скај њус" 29. новембра, Зеленски је променио став: "Ако желимо да зауставимо вруц́у фазу рата, морамо да ставимо под окриље НАТО-а територију Украјине коју сада имамо под контролом", рекао је он.
"Морамо то да урадимо брзо. А онда (окупирану) територију Украјине може да врати на дипломатски начин", рекао је он.
"То је велики компромис Зеленског", рекао је тада Еш за Ал Џазиру.
Док чланице НАТО-а уверавају да је Украјина на "неповратном" путу ка придруживању Алијанси, оне су опрезне да прихвате Украјину док је још у рату с Русијом јер Уговор НАТО-а садржи клаузулу о међусобној одбрани, којом се прописује да се све чланице сматрају нападнутим ако је једна чланица нападнута.
Пријем Украјине у НАТО би зато имплицирао да су све чланице НАТО-а у рату с Русијом.
С обзиром да Русија одбацује компромис око чланства у НАТО које Украјина добија, али две деценије касније, нејасно је како Кијев и Москва могу да се врате за преговарачки сто.
Чланство у НАТО-у је средишњи део онога што Зеленски гура као свој мировни план.
Али, по Ешу, Зеленски би можда био спреман да направи компромис и око чланства у НАТО-у.
Оно око чега Зеленски не би направио компромис, рекао је Еш, јесте питање безбедности Украјине.
"Украјина мора да буде уверена да по било којем договору Путин не може поново да изврши инвазију", рекао је Еш. "То значи или билатералне безбедносне гаранције са Запада или челиличне гаранције да ц́е Украјини дати све потребно да се одбрани – као Израел или Јужна Кореја".
У међувремену, усред отопљавања између Путина и Фица у Москви прошле недеље, Зеленски је ударио на словачку владу. У суботу је оптужио Фица да је отворио "други енергетски фронт" против Кијева по наређењу Москве.
Руски гас преко Украјине путује у Словачку, Молдавију и Мађарску према уговору који истиче крајем ове године.
Фицо је, после посете Путину, рекао да ц́е Словачка размотрити одмазду Кијеву ако прекине транспорт гаса 1. јануара 2025. године.
(Бета, 30.12.2024)