Међу фигурама од дрвета, бакра, теракоте, које само што не проговоре, плакала је једна седа, од крви и меса: Овај вајар је због уметности трпео батине и спавао у штали
Блиц 18.07.2022
Таленат за уметност му је дар од милог Бога. Псеудониму који је себи наденуо случајно је кумовао је професор. Каријера која се протеже за њим је испуњена заклетва мајци. За сузе које су потекле низ старачко лице криви су мучно, гладно детињство, тешка очева рука и незгодна нарав.
Међу десетинама фигура од дрвета, бакра, калаја, гипса, теракоте, које само што не проговоре, плакала је једна седа, од крви и меса. - Нисам имао детињство, него само године детињства – шакама прекривајући очи причао је Јован Николић (77), академски вајар из Пожеге. У његов атеље у понедељак се могло само преко гомиле иструганог дрвета. Јован је камару цепаница савладао у три-четири корака, у гуменим опанцима, налик онаквим, изношеним и без ђонова, у којима је