Авиону, сломићу ти крила
Велике приче пре 29 дана | Пише Ана Вучковић

Ових дана имам амбивалентан однос према авионима, који надлећу толико ниско да то плаши
Сећам се јасно како тата вози, ја седим на задњем седишту, имам пет, шест година, вожња је спора и дуга, а на радију је Авиону, сломићу ти крила, у којој ћу наредних неколико година певати онабитубила, као једну реч. Та песма има ону једну карипску деоницу, реферишући на нека далека копна, мора и обале, на које није могуће доћи никако другачије до авионом. Тата је био одличан возач кола, заљубљеник у вожњу, можда зато што му је због диоптрије било онемогућено