Avionu, slomiću ti krila
Velike priče pre 3 sata | Piše Ana Vučković
Ovih dana imam ambivalentan odnos prema avionima, koji nadleću toliko nisko da to plaši
Sećam se jasno kako tata vozi, ja sedim na zadnjem sedištu, imam pet, šest godina, vožnja je spora i duga, a na radiju je Avionu, slomiću ti krila, u kojoj ću narednih nekoliko godina pevati onabitubila, kao jednu reč. Ta pesma ima onu jednu karipsku deonicu, referišući na neka daleka kopna, mora i obale, na koje nije moguće doći nikako drugačije do avionom. Tata je bio odličan vozač kola, zaljubljenik u vožnju, možda zato što mu je zbog dioptrije bilo onemogućeno
