Film: Ser Entoni Hopkins o „junaku“ ser Nikolasu Vintonu u „Jednom životu“

Britanski broker koji je pomogao da se spase 669 dece od nacista u Drugom svetskom ratu nije doživljavao sebe kao junaka.

Glumac ser Entoni Hopkins, koji ga igra u novom filmu, ne slaže se s tim - kao ni oni kojima je pomogao.

Ser Entoni Hopkins se uključuje u naš intervju preko Zuma dok pije šolju engleskog jutarnjeg čaja.

On je u svom domu u Los Anđelesu i za njega je jutro.

• Kako je obućar iz Velike Britanije uhvatio komandanta Aušvica
• Kako je moj pradeda pilot pobegao nacistima u Drugom svetskom ratu
• Beg šestogodišnjaka od nacističkih pogroma: „Mamu su odveli u Aušvic, nikad je više nisam video"

Dvostruki dobitnik Oskara redovno postavlja objave za 4,8 miliona pratilaca na Instagramu iz ove kuće.

„Amerikanci ne umeju da prave čaj", poverava mi se.

Slažem se s njim.

Osamdesetpetogodišnja filmska legenda nam se pridružila da bi govorila o novom filmu, Jedan život, i njegovoj ulozi ser Nikolasa Vintona.

Ser Entoni (ili Toni, kako kaže da moramo da ga zovemo) ne želi da „preuzme zasluge" za film zato što je Vinton „junak ovog dela".

Ser Nikolas je stajao iza Kindertransport vozova koji su dovozili uglavnom jevrejsku decu iz bivše Čehoslovačke pred izbijanje Drugog svetskog rata.

„On nije želeo da ga smatraju junakom. On se samo nadao da ćemo naučiti nešto iz svega."

Kad je ser Nikolas intervjuisan 2014, godinu dana pre smrti u 106. godini, on je za BBC rekao: „Nije bilo ničeg junačkog u vezi s tim. Bilo je to samo pitanje organizacije i rada."

Ali ono što su on - i drugi - uradili da spasu decu jeste bilo junački.

O sopstvenim delima nije govorio skoro 50 godina, sve dok se priča nije pojavila u Sandej miroru i u BBC-jevoj emisiji „To je život".

Dok Vinton to nije znao, voditeljka serijala dame Ester Rancen sakupila je preživele koje je spasao.

„Mogu li da pitam", rekla je voditeljka, „ima li nekoga u publici večeras ko vlastiti život duguje Nikolasu Vintonu? Ako ima, da li možete da ustanete, molim vas?"

Svi u prvom redu su to učinili.

Bio je to neverovatan televizijski trenutak.

Džoni Flin, koji u filmu glumi mladog Vintona, kaže mi da je ser Nikolas decenijama razmišljao o onome što nije uspeo da uradi, a ne o onome što jeste.

„Poslednji voz sa 250 dece trebalo je da pođe na dan kad je Nemačka okupirala Poljsku i sve granice su bile zatvorene. Za njega je to, dakle, bila tragedija i gotovo da nije smeo da prizna sebi ono što je pouzdano znao, a to je šta se dogodilo sa tom decom."

Veruje se da je samo dvoje dece od njih preživelo rat.

Ser Nikolas, kaže Flin, osećao je „duboku sramotu" zbog toga.

A opet se veruje da je oko 6.000 ljudi živo danas zbog onoga što su on i drugi volonteri u Pragu, uspeli da izvede - u nemogućim uslovima.

Neki potomci dece iz Kindertransporta bili su u publici kad je film „Jedan život" rekonstruisao upečatljivu scenu iz emisije „To je život".

„Bio je to prilično emotivan trenutak", kaže mi ser Entoni.

„Ali mislim da me je ta priča pogodila i nisam je zaboravio čitav život."

Velški glumac je rođen 1937. godine i imao je 18 meseci kad je objavljen rat.

On se seća „bombardovanja Svonsija i vazdušnih napada".

Takođe se priseća odlazaka u London sa roditeljima 1945. godine „dok je čitava Evropa bila u ruševinama".

Njegov otac je otišao na izložbu prvih šokantnih fotografija koje su se pojavile iz koncentracionog logora Bergen-Belsen nakon što su ga oslobodile britanske trupe u aprilu 1945. godine.

Mladi Toni i njegova majka „sedeli su na klupi u parku", nakon što im je rečeno da „ne smeju da uvedu dečaka".

Posle svega, njegov otac je „rekao nešto što nisam zaboravio čitav život.

Rekao je: 'Oni su hodajući kosturi'. Tragična stvar je što izgleda da nikada ništa ne naučimo."

Ser Entoni dodaje da se slaže sa stavom ser Nikolasa o izbegavanju sukoba, a to je da je „jedini izlaz kompromis".

„Promisli i pokušaj da shvatiš stanovište onog drugoga", dodaje ser Entoni.

„Umesto kulture u kojoj danas živimo: 'Ne, ti grešiš. Ja sam u pravu'. To je strašno."

Flin misli da je Jedan život „dobra priča da se ispriča sada", dok su u toku dva ogromna sukoba" na granici Evrope koji izazivaju nasilje i veliku pometnju.

„Znam da filmovi ne menjaju svet, ali mogu da nateraju ljude da se nakratko zamisle. Mislim da je na ljudima da se izbore za ono u šta veruju da je ispravno i, uz malo sreće, ova priča može to u njima da pobudi."

Takođe, imao sam privilegiju da se sretnem sa Renatom Kolins, koja je, sa pet godina i pod imenom Renata Kres, bila u poslednjem Kindertransportu koji je uspeo da izađe iz Praga.

Imala je varičele i temperaturu 40 toga dana.

Njena majka je želela da odloži odlazak voljene ćerke.

„Naš lekar je rekao: 'Ako je sad ne stavite na ovaj voz, nikad neće otići'. I bio je u pravu, jer sledeći voz nije uspeo."

Renata je veoma srećno udomljena i kasnije usvojena u porodici u Rondi.

Pisala im je pre dolaska, rekavši im da ne voli spanać i da ume da bude veoma „dobra devojčica" ako dobije puno sladoleda.

Ali „nije baš bilo puno sladoleda" tokom rata, kaže mi ona.

Renata je nastavila da prima pisma od roditelja, meću kojima je, srceparajuće, poslednje pismo iz 1942. godine, koje joj je prosledio Crveni krst iz koncentracionog logora Terezin, severno od Praga.

U samo 22 reči (dozvoljeni maksimum bio je 25), oni su joj poželeli: „Puno sreće za rođendan. Stalno mislimo na tebe. Dobro smo, nadamo se da si i ti. Puno ljubavi, lepih pozdrava i zahvali se hraniteljima."

Šezdeset četiri člana Renatine porodice, među kojima i njeni roditelji, ubili su nacisti.

Donirala je svu vlastitu prepisku Vinerovoj biblioteci Holokausta u Londonu, koja drži najveću britansku arhivu Holokausta.

Renata je bila u drugom redu tokom snimanja emisije To je život 1988. godine, za koje kaže da je bilo „veoma emotivno iskustvo".

„Bili smo unapred uzbuđeni, ali smo bili prilično tihi posle, zato što smo odjednom sreli čoveka koji nas je izvukao."

Kao i mnogi preživeli, Renata je kasnije dobila priliku da upozna ser Nikolasa.

„Bio je veoma introvertan", kaže ona.

„Nije želeo niko da zna, zapravo. Nije želeo nikakve počasti."

Kao jedan od najcenjenijih britanskih glumaca, ser Entoni je primio mnoge počasti, među kojima su Oskar za Kad jaganjci utihnu 1992. i Otac 2021. godine.

Ali on je skroman dok se bliži 86. godini.

„Bio sam najsrećniji čovek na svetu", kaže mi on.

„Suočavam sa neizbežnim - i osećam se više u miru s tim nego ikada do sad."

„Saosećanje i razumevanje"

„Ni ne znam zbog čega glumim i zato kad me bilo koji mladi glumac pita: 'Kako to radite?', ja kažem, 'Ne znam. Naučite replike, pojavite i ne sudarajte se sa nameštajem'", smeje se on. „Ali koristite saosećanje, saosećanje, saosećanje - i razumevanje."

Ser Entoni sedi ispred police sa knjigama na kojoj se nalaze dela o raznim velikim slikarima, među kojima su Rozeti i Hokni.

On je i sam slikar i kaže mi da je nedavno imao izložbu u Las Vegasu.

On je i pijanista i kompozitor, i često objavljuje radove na Instagram profilu koji prate milioni ljudi.

https://www.instagram.com/p/BOscka6BEgy/

Ko je, dakle, pravi Entoni Hopkins?

On se kikoće.

„Iznenađen sam što sam još ovde. Bio sam grešnik čitav život, bio sam vrlo nevaljao. Ali sam zahvalan što mogu da ustanem svako jutro. Slikam, sviram klavir, pišem i komponujem muziku.

„Moram, zato što smo dugo mrtvi. I zato uživam u svakom trenutku koji imam sada."

I sa tom rečenicom, on odlazi, još uvek držeći šoljicu sa engleskim čajem u ruci.

Jedan život će biti premijerno prikazan u Velikoj Britaniji 1. januara 2024. godine

Pogledajte video

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 03.04.2024)