Kolumna mihaila medenice: Ljudi smo, samo ljudi, preslabi i ništavni da od nas bude drvo

Piše: Mihailo Medenica Kum je javio bratu, a brat meni… Tati nisam rekao ništa, dovoljno mu je njegovih jada… Bukva je na umoru, planina je ispovedila i pričestila, poslednji put, čekaju… Nisam se od majčine smrti toliko isplakao… Ništa na ovom šaru zemaljskom nije postojalo duže od te mile bukve, čini mi se. Ni pre nje. Valjda je Bog prvo nju stvorio pa sve ostalo za njom, od nje, od njene kore, korena, rebra… Vazda je bila starica… Najstarija i najmudrija u selu.