Да, нажалост, истина је – полудистанца је мртва!
РТС 16.01.2020

Главна НБА дебата нашег доба је она о томе ко је највећи играч свих времена (енг. ГОАТ – Греатест оф Алл Тиме), у којој се у последње време људи одлучују између Мајкла Џордана и Леброна Џејмса. Међутим, овога пута нећемо отварати ту Пандорину кутију аргумената, већ ћемо се бавити игром у две епохе – оном са почетка овог миленијума и овом сада коју гледамо и живимо, а то је доминација шута за три поена у односу на дуго времена неприкосновену полудистанцу.
Они коју на кошарку гледају само као на вид забаве можда разлику нису ни преметили, али она је баш, баш велика. О чему се заправо ради? Почетком века и миленијума, односно почетком 2000-их, у НБА лиги постојала је "институција" полудистанце, односно шутева са дела терена који су унутар линије за три поена, али ван рекета. Они су уз реализацијом под кошем били највећи извор поена, док је тројка била терцијарни сектор. У таквој констелацији снага међу врстама шута,










