Бора Станковић, шифоњер српске и светске кошарке
РТС 14.04.2020
Ако бациш лопту довољно високо, преко фењера постављених на сајле изнад терена, она на тренутак просто нестане у мраку. Пошто се време зауставља тек када се чује да је негде пала, за судије, од граје коју је правила публика, ситуација није била нимало једноставна. Када водиш у последњем минуту, то је понекада био и најбољи начин да утакмицу приведеш крају, испричао ми је Борислав Станковић, играч, тренер, генерални секретар Фибе, један од родоначелника кошарке у бившој Југославији и учитељ мог оца.
У време на које се ова прича односи, кошарка је била мало популаран спорт, негде у рангу у којем је данас у Србији, рецимо, амерички фудбал. Играла се, али не много и свакако не претерано добро. Али се људима допадала, па су трибине на теренима углављеним усред калемегданских зидина, биле прилично попуњене, без обзира на то што су екипе постизале мало поена, лоше пролазиле против страних клубова и што, на крају крајева, нису имале одговарајући опрему. Према
