Bora Stanković, šifonjer srpske i svetske košarke
RTS 14.04.2020
Ako baciš loptu dovoljno visoko, preko fenjera postavljenih na sajle iznad terena, ona na trenutak prosto nestane u mraku. Pošto se vreme zaustavlja tek kada se čuje da je negde pala, za sudije, od graje koju je pravila publika, situacija nije bila nimalo jednostavna. Kada vodiš u poslednjem minutu, to je ponekada bio i najbolji način da utakmicu privedeš kraju, ispričao mi je Borislav Stanković, igrač, trener, generalni sekretar Fibe, jedan od rodonačelnika košarke u bivšoj Jugoslaviji i učitelj mog oca.
U vreme na koje se ova priča odnosi, košarka je bila malo popularan sport, negde u rangu u kojem je danas u Srbiji, recimo, američki fudbal. Igrala se, ali ne mnogo i svakako ne preterano dobro. Ali se ljudima dopadala, pa su tribine na terenima uglavljenim usred kalemegdanskih zidina, bile prilično popunjene, bez obzira na to što su ekipe postizale malo poena, loše prolazile protiv stranih klubova i što, na kraju krajeva, nisu imale odgovarajući opremu. Prema
