Izvor: XXZ magazin arhiva vesti 25.11.2020

"Quo vadis, Aida" i pred publikom u Srbiji. Film "Quo Vadis, Aida?", bosanskohercegovačke rediteljke i scenaristkinje Jasmile Žbanić, od 3. decembra u 20 sati biće dostupan za gledaoce u Srbiji na onlajn platformi Kinomeeting point (… »

Redakcijske XXZ ispovesti: Živeti bez kola i vozačke dozvole (3). Sandra: Ja ne umem da vežem pertlu lepo, ja prvo napravim od jedne pertle jedno uvo, od druge drugo, pa onda vežem. Bojan: A kako drugačije? Dušan: Stvarno, kako drugačije? Sandra: Pa, svi… »

Novo ostvarenje Jasmile Žbanić: O ratu, genocidu i ljudima. Godine 2006. film "Grbavica" nepoznate sarajevske redateljice Jasmile Žbanić pretvorio se u malu senzaciju svjetskog filma. Film 32-godišnje debitantice osvojio je te zime Zlatnog medvjeda… »

Uvijek u centru pažnje: The Beatles & The Rolling Stones. Beatlesi ili Stonesi? Dopadljive pop-inovacije ili rhythm and blues-boemština? Uglađena lepršavost ili buntovni nonkonformizam? Ili, slikovitije: Good Day Sunshine ili Paint It Black? Na prvi… »

Bračna politika i seksualne prakse u Srbiji XIX veka (2). Deo politike upravljanja nove građanske klase koja je imala ambicija da, između ostalog, određuje šta je „normalno“, istinito i razumno u domenu odnosa između muškarca i žene odnosila se i na… »

Naš strah. Dimnjak Na kući raste druga kuća samo bez krova – dimnjak. Kroz njega izlaze kuhinjski mirisi i moji uzdasi. Dimnjak je pravedan, ne razdvaja to. Jedna velika perjanica. Crna, veoma crna. Naš strah Naš strah ne nosi noćnu košulju nema oči… »

Kineska bajka. Davno, davno živela je jedna stara majka zečica sa svojim sinčićem u jednoj jazbini na podnožju brežuljka. Kad je zeče odraslo — a bilo je sasvim belo — postade ti od njega zekonja daleko veći i jači no majka. Ali što je Zec veći postajao… »

Radio drama. Do kraja četrdesetih radio drama je bila vodeća forma popularne zabave. Ali, sa pojavom televizije izgubila je veliki deo svojih slušalaca, povukla se u zapećak, i u mnogim zemljama nikada nije uspela da povrati publiku. Sada nam internet… »